Uvodna napomena: Profesorku Tatjanu Simić sreo sam samo jednom u životu, kada smo – ima tome verovatno više od četvrt veka – oboje bili pozvani na neki naučni skup u BiH. Rekla mi je tada da ima troje male dece, koja bi sada morala da budu već u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Ne poznajem ih, kao ni njenog brata, profesora urologije, ni supruga, profesora kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (MFUB).

Događaj: Etički odbor Srbije, osnovan na predlog Ministarstva zdravlja pre šest godina, razmatrao je zahtev Uprave za biomedicinu istog tog Ministarstva i 18. juna o.g. zaključio da se podnese krivična prijava protiv profesorke Simić. NJeni gresi su sledeći, prema dramatično intoniranoj najavi režimske novinarke: a) nije registrovala DNK biobanku (uzorke za genetičku analizu); b) koristila je „običan“ zamrzivač (retki su „neobični“ zamrzivači); c) zamrzivač je bio „pun delova tela“ (ponavljaju se ta i slične sintagme – „delovi tela“, „neko uzme deo vašeg tela“ – mada je reč o uzorcima tkiva), pa se nameće utisak o razbacanim nogama, rukama i glavama; d) u okviru projekta „Uromol“, ti „delovi tela“ su slati u Dansku „bez pristanka pacijenata, bez etičkog odobrenja i bez ikakve kontrole“.

Politička pozadina: Na poslednjim izborima za dekana MFUB, Tatjana Simić je pobedila režimu neomiljenog kardiologa Gorana Stankovića. Imala je podršku ministra zdravlja, pa je doživljavana kao naprednjački kadar. Međutim, tokom studentskih protesta su je sopstvena savest, dekanski kolegijum, društvene okolnosti ili sve to zajedno naterali da se pretežno stavi na stranu studenata. Kazna je bila........

© Danas