Imali smo po 10 godina kada smo uzaludno čekali našeg golmana kraj poljančeta na vrhu Požarevačke ulice. Zaključili smo da je „Nikolić žena“, što je u to vreme bila najveća uvreda za beogradskog dečaka. Potom je neko dotrčao sa vešću kako se brat našeg golmana, inače đak prvak – još uvek pamtim svaku reč – „suljao niz gelender, skliznuo u podrum i načisto se spljeskao“.

Dugo smo sedeli na nekim basamcima, po prvi put suočeni sa mogućim tragičnim krajem jednog mladog života iz naše bliske sredine (već smo se bili navikli na smrti odraslih). Srećom se ispostavilo da je Nikolićev mlađi brat Dragan prošao bez ozbiljnijih povreda, da je kasnije postao čuveni glumac i da se danas jedan skver u blizini njegovog prvobitnog prebivališta, podno Crvenog krsta, zove po njegovoj supruzi i njemu – Skver Milene i Gage.

Mogao je mali nestaško tada i da nastrada, ali bi to išlo njemu na dušu. Niko ne bi ni pokušao da takav nesrećan ishod koristi za blaćenje svojih političkih protivnika. S druge strane, da je do pada došlo zbog popuštanja gelendera, nužno bi se postavilo pitanje odgovornosti. Opšti odijum bi posebno nastao ukoliko bi se pokazalo da je grupa mangupa nesolidno renovirala gelender, da je angažovala mnogo nestručnih podizvođača kako bi izvukla što više para, da je pravila paradu od „svečane predaje objekta“ stanarima, pa da je zatim pokušala da se sramno izvuče.

Svedočio sam tokom narednih 75 godina mnogim samopovređivanjima, pokušanim i ostvarenim samoubistvima. Posebno pamtim slučaj ćerke svog nešto starijeg kolege, visoko pozicioniranog u hijerarhiji beogradskog Medicinskog fakulteta. Imala je dobar posao, decu i muža, ali i neotklonjive zift crne misli. Skočila je s velike visine i mesecima je lečena zbog višestrukih preloma.

Kada se oporavila,........

© Danas