Povodom nedavnog talasa „pomilovanja“ – u varijanti abolicije, oslobođenja od krivičnog gonjenja – od strane predsednika Republike a u vezi sa studentskim protestima, evo nekoliko tezica.

Prvo: tô i takvo pomilovanje kao pojedinačan akt, nije – prema slovu i duhu merodavnih propisa – čist diskrecioni politički potez. Manji, ali neizostavni (sic!) deo njegove supstance ima prethodeću obaveznu pravnu prirodu.

Drugo: kada se taj čin preduzima po „službenoj dužnosti“ državnog poglavara, po njegovoj (sopstvenoj) inicijativi – a ne po molbi lica o kojem je konkretno reč – neophodan je jedan akt-uslov pravne kakvoće: obrazloženi predlog Ministarstva pravde; ministar pravde tom prilikom i pokreće postupak pomilovanja (član 11 stav 1 Zakona o pomilovanju).

Treće: pomilovanje/abolicija je nezakonita (shodna primena člana 9 Zakona........

© Danas