Samo po sebi je komplikovano da pričam o sebi kao da sam neki penzioner, a već na početku me je dočekao prvi problem – biografija. Imam ih barem tri različite jer i sam sam okrenut bar na tri strane što kao slikar i dizajner što kao pozorišni radnik, a na kraju i kao politički aktivista i član srpske političke scene evo već skoro 30 godina, kaže za Danas Vladan Slavković, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva.

***

Rođen sam u Kraljevu 1977. godine. Završio likovnu akademiju i celog života radim u, i oko pozorišta kao glumac, scenograf, reditelj i dizajner. Osnivač sam nezavisne pozorišne trupe Grupa Grupa koja postoji već 17 godina i stvarno je rasadnik novih, mladih i kvalitetnih umetnika u Srbiji. Naročito me raduje što su gotovo svi – bolji od mene.

Aktivisti iz Kraljeva pušteni iz pritvora

***

Zajedno sam, sa još nekoliko umetnika, stvorio i guram međunarodni fesival ANFITEATAR koji već dvanaestu godinu organizujemo u Kraljevu. Predavač sam na temama glume i aktivizma mladih.

***

Deo sam ekipe Lokalni front iz Kraljeva i deo mreže organizacija koje rade udruženo na oslobođenju Srbije. Takođe, odbornik Lokalnog fronta u Skupštini grada Kraljeva.

***

Često sam pričao o impresijama odrastanja u Kraljevu i naselju Moše Pijade, obližnjoj Pic – mali i parku kod Štajge. Mahom se sve svodilo na upoznavanje teritorije kojom se krećeš: prvo C zgrade i igralište. Pa školsko. Pa brdašca. Pa Kocka. Pa ideš dalje ka Koloniji. Pic-mali. Kulama. Kako raste svet oko tebe tako rastu i sukobi individualnog i potrebe za pripadnošću čoporu.

***

Prvo smo svi C4 protiv svih, a nedugo potom smo svi Dimitrije protiv Jovaka ili Vojnog. I sve tako dok ne uđemo u vozove koji voze ka Čačku ili Beogradu na utakmice gde smo svi Kraljevčani ili Grobari ili „koznašta”. Znate već.

***

Po tim klupicama u Naselju, školskom, po tim vozovima ili na turniru na Željevu se isticala ekipa starijih likova, koje smo iz neznanih razloga poštovali i iz još nepoznatijih razloga se plašili i divili im se zbog krajnje jednostavnih stvari. Tu ekipu je krasila neka nama preko potrebna drskost i divili smo se glupostima koje su pravili i slušali o obračunima na sto strana, a koji su u prepričavanju na tim klupicama postajali legendarni. E onda smo i mi porasli. I hteli iste takve priče.

***

Ja sam nekako, posle milion nekih avantura dopao pozorišta. I evo već 32 godine sam njegov deo bilo kao dramski studio, kao scenograf i dizajner našeg pozorišta. Bio sam kratko i direktor. No, prvo je krenulo kao zaljubljenost u jednu devojčicu, a završilo se kao opsesivna ljubav između mene i te zgrade i tih svih prašnjavih, musavih zidova, krcanog dekora, krpljenih kostima i krivih reflektora.

***

Paralelno sa tim, a važno je reći – dešavale su se čuvene „devedesete”. Brat je zaglavio ratište. Roditelji visoko obrazovani, ali teško podcenjeni i živeli smo stvarno od danas do sutra. Ja sam bio deo nekog agresivnog odrastanja i bez obzira na pozorište, nismo bili imuni na uticaje politike i na naš standard i na „naš” pogled na svet. Sada pričati o tome mi je kao da pričam o nekoj drugoj osobi. No, iskustvo iz te mladosti mi je bilo izuzetno važno. Evo i zašto.

***

Pošto sam nekako završio srednju školu, a koja me nije zaista zanimala, moj razredni mi ponudi da me učlani u SRS. I ja – pristanem. Ne znam iz kojih razloga i sa kojim mozgom, ali mi je to tada bilo savršeno normalno. Znate ono – agresivno srpstvo i ratovi protiv svih i ja koji mislim da to ima smisla.

***

Mala digresija: ne znam da li bih ponovo postao takav desničar da su bile drugačije okolnosti, ali mislim da mi je to bilo neprocenjivo iskustvo jer ga sada maksimalno koristim u radu sa mladima. Naime, dok ne vidiš dno, onako pravo – iz prvog lica. Sve one potrebe za kolektivnom pripadnošću, pa grlato divljanje i busanje u grudi – teško možeš i drugome da pojasniš šta je to i kako je.........

© Danas