I ovaj praznik Srbija dočekuje podeljena (kao i prethodne, ostale…) u večitoj (pred)izbornoj atmosferi i aktuelnog „rata nalepnica” FCK (SNS ili BLK kako ko voli), do JBM TI MTR i „Studenti pobeđuju”. Stoga, što bi ikoga začudilo i to što sindikati, ono što je od njih (pre)ostalo, Međunarodni praznik rada „obeležavaju” baš onako „disperzično”, jedni ovde, drugi onde, treći tamo-vamo…

Za ove, sada već treće, kalendarske godine studentskih protesta i pobune, nema ko ih nije podržao: od njihovih profesora (logično), prosvetnih radnika i glumaca (koji su „vukli” i preko svojih mogućnosti i zato drastično kaštigovani), advokata, zdravstva, polprivrednika, socijalnih ustanova, ratnih veterana, IT sektora…

Samo se radnici, organizovano nisu baš nešto „oglašavali”. Doduše, nisu ni kada su, za njih, važnije i životnije „stvari” u pitanju kao što su: plate, uslovi rada, radno vreme…

Sindikati 1. maj obeležavaju odvojeno

Sindikati 1. maj obeležavaju odvojeno

Radnička klasa (kao ni neke druge) – više ne samo kod nas – i ne postoji u onom obliku i obimu na koji smo „navikli” u 19. i 20. veku. Nekada proleterijat sada prekarijat, mahom nisu „finalisti” nego „komponentaši” (od samoupravljača do kablova motača), obespravljeni, opljačkani, potplaćeni, unakaženi i osakaćeni… kako i kome da se žale? Privatnicima – tajkunskim........

© Danas