Eskalacija sukoba između Izraela i SAD sa jedne i Irana sa druge strane otvorila je ključno pitanje globalne energetike, bezbednost Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte. Nakon napada na tankere i zastoja u saobraćaju kroz moreuz, cena Brent nafte porasle su za oko 10 odsto, a stručnjaci upozoravaju da bi produbljivanje krize moglo da dovede do toga da cena nafte ode preko 100 dolara po barelu, kao i da izazove novi inflatorni talas.

Izrael i Sjedinjene Američke Države (SAD) napale su Iran tokom vikenda, što je stavilo u stanje budnosti praktično čitav svet.

Otvaranje novog ratnog žarišta i pored nekoliko već otvorenih, potencijalno može izazvati dublje ekonomske probleme na globalnom nivou.

Naime, Iran je uzvratio kontranapadom i osuo raketama po čitavom zalivu – Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bahreinu… i situacija je eskalirala na Bliskom istoku, što je uzročno-posledično uticalo na cene nafte.

Reakcija je bila trenutna, pa je cina sirove nafte tipa Brent skočila za 10 odsto, a danas je cena prešla 82 dolara po barelu. Kako je Danas već pisao, u petak je cena Brenta završila na 72 dolara po barelu, a pre mesec dana, odnosno 2. februara, bila je svega 66 dolara po barelu.

Cena nafte mogla bi i dalje da raste

Međutim, svetski analitičari predviđaju da bi cena nafte mogla da pređe i granicu od 100 dolara po barelu, a ne isključuju ni dalji nastavak rasta, ukoliko se sukob na Bliskom istoku produži.

U sredini cele priče nalazi se Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske potrošnje nafte, a koji se nalazi u poprištu sukoba. Najmanje tri broda napadnuta su u njegovom blizini tokom vikenda, zbog čega je saobraćaj tuda trenutno zaustavljen.

Dakle, Ormuski moreuz je uzak prolaz koji povezuje dve strane, tačnije Persijski zaliv sa Omanskim zalivom. Nalazi se između Irana i s druge strane UAE i Omana.

Ovaj koridor širok je svega oko 50 kilometara na ulazu i izlazu, a oko 33 kilometra na najužem delu. Tuda prolazi nafta i iz Irana, ali i iz drugih zemalja Zaliva kao što su Irak, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i UAE.

Ako se ovaj moreuz zatvori, to bi moglo da dovede do ozbiljnih poremećaja u lancima snabdevanja i do manjka nafte na tržištu, što naravno, dovodi i do rasta cena.

Kao odgovor, osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK ) poručile su da će povećati svoju proizvodnju. Oni će od aprila povećati dnevnu proizvodnju za 206.000 barela.

Ipak, analitičari upozoravaju da ako Ormuski moreuz ne bude operativan, ove dodatne količine neće biti dovoljne da se zadovolji tržište. Alternativa ovoj ruti postoji, ali kapaciteti koji bi tuda mogli da se transportuju nisu na zavidnom nivou.

Prema procenama stručnjaka, alternativnim rutama........

© Danas