Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope. To ukazuje na slabije interesovanje investitora za obveznice Srbije i da tržište šalje signal da će cena zaduživanja sve više zavisiti od percepcije rizika.

Ukupan javni dug Srbije na kraju januara ove godine iznosio je 39 milijardi evra, što je 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Direktan dug iznosi 37,2 milijarde evra, od čega unutrašnji dug Srbije iznosi 10,5 milijardi evra, dok je spoljni dug 26,7 milijardi evra. S druge strane, indirektne obaveze, odnosno garancije države, ukupno iznose oko 1,8 milijardi evra.

Kada se pogleda struktura, najveći dug Srbija ima na ime izdatih evroobveznica i to 10,3 milijarde evra. Na drugom mestu nalaze se državne dugoročne hartije u dinarima u iznosu od 6,5 milijardi evra. To nam pokazuje da gotovo četvrtina duga čine obveznice.

Krediti poslovnih banaka nalaze se na trećem mestu ove liste, sa oko 5,2 milijarde evra. Export – Import Bank of China kreditirala je Srbiju za 2,7 milijardi evra, dok su na petom mestu krediti stranih vlada, na ime čega Srbija duguje 2,6 milijardi.

Srbija nastavlja da emituje obveznice i da se dodatno zadužuje na taj način. Prema objavi Uprave za javni dug, 10. marta je reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije.

Ove obveznice prvi put su emitovane 28. jula 2025. godine, a kao datum dospeća predviđen je 30. jula 2030. godine.

Ono što je zanimljivo, jeste da je obim emisije iznosio 32,4 milijarde dinara, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto, ali je ukupan obim tražnje na aukciji iznosio svega 2,9 milijardi dinara, dok je realizovano 266.951 komad državnih obveznica nominalne vrednosti nešto manje od 2,7 milijardi dinara.

Te obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,55 odsto na godišnjem nivou.

Ovo znači da država svake godine investitorima plaća kamatu od 4,5 odsto na nominalnu vrednost obveznice, i to svakog 30. jula, sve do 2030. godine, kada im vraća i glavnicu.

Međutim, pošto su obveznice na aukciji prodate po prinosu od 4,55 odsto, razlika u odnosu na kupon znači da su investitori obveznice kupili po nešto nižoj ceni od nominalne.

Drugim rečima, država se formalno zadužila uz kamatu od 4,5 odsto, ali je efektivni trošak tog zaduživanja nešto viši.

Emitovane obveznice:........

© Danas