Najizraženija karakteristika naše ekonomije, bez sumnje, je ogromna zavisnost od tuđih para. Pod tuđim parama, pored stranih direktnih investicija i inostranih zaduživanja države i privrede, smatram i doznake iz inostranstva, i ako ih šalju naši građani, jer u mnogo čemu čine nerazdvojnu celinu u pogledu značaja za našu ekonomiju.

Priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija, samo u poslednje četiri godine je prevazišao realni prirast BDP-a u 12-godišnjem periodu, vredan oko 13 milijardi evra. To važi i za doznake, a, bezmalo, i za devizno zaduživanje države u tom periodu. A sva tri devizna priliva zajedno prevazilaze prirast BDP-a u tekućim cenama u 12-godišnjem periodu.

To govori da su ovi prilivi najmanji efekat imali u rastu BDP-a. Mnogo su više doprineli rastu ekstenzivne zaposlenosti, dopuni kupovne moći primaoca doznaka, pokriću deficita platnog bilansa bez dodatnog zaduživanja po tom osnovu, jačanju deviznih rezervi i što je najvažnije, naravno, sa stanovišta vlasti, održavanju kursa dinara u odnosu na evro na nivou koji sve ekonomske rezultate preračunate u evre čini boljim od stvarnih. Tolika oslonjenost na te devizne prilive u protekloj deceniji nije slučajnost već politika. Čak i u slučaju doznaka koje su posledica velike emigracije, jer je i ona posledica sistema i politike koji obeshrabruju domaće investicije, ne garantuju........

© Danas