Pogađate. Reč je o stranim investitorima. Poručismo im odavno – dođite, niko vam neće ponuditi više od nas. Subvencija, poreskih olakšica, kompletna infrastruktura, zemljište u bescenje ili džabe, pa i pravo na nepoštovanje ekoloških i socijalnih standarda. A jeftine radne snage koliko vam volja. Nagrnuše, što se kaže, ko žuti mravi.

Očas postadosmo lideri na Zapadnom Balkanu u prilivu stranih investicija. Preko 60 odsto priliva u region stiže u Srbiju, često, s ponosom, ističe ministar finansija.

Počeše da rastu investicije, apsolutno i u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), a sa njima i broj zaposlenih, odnosno pad broja nezaposlenih. Ali to ne bi dovoljno. Pa još ambicioznije krenusmo u infrastrukturne i druge javne investicije. Izgradismo za vremena ove vlasti, čujemo često, više nego vlasti od četrdeset pete pa do ove.

Da neko ne pomisli da sam protiv stranih investicija i izgradnje puteva, pruga, škola, bolnica i da ne nabrajam. Nisam, niti je iko razuman protiv toga. Nismo mi izmislili ni strane, ni javne investicije. Malo ko ima dovoljno svoga investicionog potencijala i dovoljno svoga znanja, a mnogi su povećanim javnim radovima vratili ekonomiju iz recesije (negativna stopa rasta). Samo sam uvek mislio, a sad imam i potvrdu za to, da se to ne radi ovako kako mi to radimo.

© Danas