Nakon što su studenti zatražili vanredne izbore, u fokusu je pitanje u koliko kolona treba da nastupi opoziciona strana u njenom najširem značenju, kao zbir svih koji žele promenu vlasti i uspostavljanje istinskog a ne samo na papiru demokratskog društva.

Svi akteri na ovoj strani smatraju da se autokratska vlast, koja primenjuje toliki repertoar manipulativno-represivnih sredstava da je doslovno a ne samo figurativno hobotnica, može pod ovim (ne)uslovima pobediti samo udruženim snagama, ali već iskazano razlikovanje u modalitetima učešća može bitno da utiče na ishod izbora.

Pođimo od stava Demokratske stranke da ne bude na izbornoj listi, već da svu svoju infrastrukturu stavi na raspolaganje studentima. Ovaj stav sugeriše da je najbolje da svi opozicioni akteri budu jedan monolitni blok i da svim resursima pomognu studentima kao akteru od najvećeg društvenog poverenja.

Ovo je možda najbolja ali malo verovatna varijanta. Sujete (bar nekih) opozicionih lidera su tolike da njihove stranke ni pod kojim uslovima ne mogu biti u drugom već samo u prvom planu. Razmotrimo zato realnije varijante.

Najrealnija varijanta je da će, uz studentsku listu, opozicione stranke nastupiti u dve ili tri kolone: jednu ili dve bi činile proevropske, jednu evroskeptična........

© Danas