Pobuna studenata i njima pridruženih profesora i građana ispunila je sav javni prostor, pogotovu što su se studenti već na početku svoje pobune ogradili od političkih stranaka i drugih aktera na našoj političkoj sceni.

Ta ograda bila je taktički mudra – stranke su toliko poslednjih desetak godina satanizovane od državnih institucija i prodržavnih medija da bi njihova potpora studentima bila kontraproduktivna: relativizovale bi njihovu načelnu borbu. Drugim rečima, stranke imaju svoje specifične ciljeve (podsetimo se, koren reči partija je pars – deo), sa protežiranjem određenih vrednosti i segmenata društvenog života.

Osim gubitka svojstva opštosti (načelnosti), pobunjeni studenti bi primili na svoja pleća i sve hipoteke – greške i grehove stranaka, teško breme bez obzira što su to mahom fiktivni i fabrikovani gresi, nastali po modelu sto puta ponovljena laž poima se kao istina. Drugim rečima,........

© Danas