Kejt Hadson, odrastajući uz majku Goldi Hon i očinsku figuru Kurta Rasela, od malih nogu bila je okružena filmom, muzikom i pozorištem. Uprkos tome što je poticala iz jedne od najpoznatijih holivudskih porodica, veoma brzo je pokazala da njen uspeh nije posledica porodičnog nasleđa, već ličnog talenta i harizme.

Još krajem devedesetih skrenula je pažnju na sebe filmovima poput „200 Cigarettes“ i „Desert Blue“, ali pravi proboj dogodio se 2000. godine kada je igrala nezaboravnu Peni Lejn u filmu „Korak do slave“ reditelja Kamerona Kroua.

Ta uloga donela joj je nominaciju za Oskara za najbolju sporednu glumicu, kao i Zlatni globus u istoj kategoriji, čime je postala jedna od najtraženijih mladih glumica svoje generacije.

U godinama koje su usledile Kejt Hadson je izgradila raznovrsnu filmografiju, od romantičnih komedija poput „How to Lose a Guy in 10 Days“, „Bride Wars“ i „Something Borrowed“, do avanturističkih filmova poput „Fool’s Gold“, ali i muzičkih projekata poput Rob Maršalovog mjuzikla „Devet“, gde je pokazala i svoj pevački i plesni talenat, a ostala i poznata po izvedbi pesme „Cinema Italiano“.

Paralelno sa glumačkom karijerom razvijala je i ljubav prema muzici – interesovanje koje, kako je često isticala, duguje upravo atmosferi u kojoj je odrastala, okružena umetnicima i muzikom koja je bila sastavni deo porodičnog života. Poslednjih godina Hadsonova je tu strast pretvorila i u sopstvenu muzičku karijeru, snimajući autorske pesme, i nastupajući uživo.

Upravo zato mnogi smatraju da je njen angažman u filmu „Tužno pevana pesma“ bio gotovo prirodan korak u karijeri – spoj glume i muzike koji je publiku podsetio na sve ono zbog čega je Kejt i postala zvezda. Za tu ulogu dobila je niz prestižnih priznanja i nominacija: Zlatni globus, BAFTA, Ators Award, a na kraju i nominaciju za Oskara, prvu posle punih 25 godina od filma „Korak do slave„.

To nas je i dovelo do našeg razgovora.

Sedeli smo u jednom restoranu u Los Anđelesu, u opuštenoj atmosferi, razgovarajući o filmu i njenoj karijeri. Intervju koji smo tada vodili ostao je neko vreme neobjavljen jer sam imao predosećaj da mu fali adekvatan kraj. Kada smo kasnije ponovo stupili u kontakt, započeo sam razgovor rečima:

„Kejt, moram da priznam da sam se dosta potrudio da ponovo dođem do tebe posle intervjua koji smo već vodili. Imao sam neki osećaj da ću imati još nešto da ti kažem. Svaki put kada sam želeo da objavim intervju, očekivao sam još jednu nominaciju za neku od nagrada“

Nasmejala se i kroz šalu odgovorila:

„Znaš da sam već počela da mislim da je pomalo čudno što se intervju još nije pojavio. Čak sam mislila da možda nije bio dobar ili zanimljiv“

„Ne, nije to u pitanju. Jednostavno sam verovao da ćeš biti nominovana za Zlatni globus, Actors Award, BAFTA, a naravno i za Oskara. I hteo sam samo da sačekam da se to dogodi kako bih mogao da ti čestitam – i da ti kažem da sam od početka verovao i u tebe i u ovaj film, i da sam jako zahvalan na prilici da te upoznam i intervjuišem.“

Hadsonova se na to iskreno nasmejala i zahvalila, vidno dirnuta tom vrstom podrške.

Taj kratak, gotovo prijateljski........

© Danas