Dana 10. januara 2016. godine, vest je odjeknula kao grom iz vedra neba. Naslov „Preminuo je Dejvid Bouvi“ zatekao je svet nespremnim, ostavivši milione obožavalaca u šoku i neverici, a naročito zbog toga što je Bouvi samo dva dana ranije, na svoj 69. rođendan, objavio album „Blackstar“, enigmatično i muzički odvažno remek-delo koje su kritičari odmah proglasili jednim od njegovih najboljih.

Međutim, tek nakon objave o smrti, kriptični stihovi o nevidljivim ožiljcima, anđelima i vaskrsenju dobili su svoj puni, tragični smisao, piše Večernji.hr.

Majstor teatralnosti i večne transformacije kao da je režirao svoj poslednji čin, pretvorivši sopstvenu smrt u umetnost — oproštajni dar svetu koji je decenijama zaduživao. Njegov bliski saradnik Toni Viskonti potvrdio je ono što su svi naslućivali — „Blackstar“ je zaista bio Bouvijev pažljivo osmišljen rekvijem.

„Uvek je radio ono što je želeo da radi i želeo je to da uradi na svoj način i na najbolji način. Njegova smrt ne razlikuje se od njegovog života — to je umetničko delo. Snimio je Blackstar za sve nas kao poklon. Godinama sam znao da će to učiniti. Samo što nisam bio spreman na to. Bio je izuzetan čovek, pun ljubavi i života. Uvek će biti sa nama. A sada bi bilo prikladno zaplakati“, napisao je tog tužnog 10. januara 2016. godine Viskonti na svom Fejsbuku.

Deset godina kasnije, čini se da je popularni internet „mim“ o svetu koji je skrenuo s putanje nakon Bouvijeve smrti sve manje šala, a sve više bolna istina. Njegova smrt nije označila kraj, već početak njegovog novog, posthumnog života u kojem je, kroz nepregledan niz reizdanja i arhiva, prisutniji nego ikad.

Rođen kao Dejvid Robert Džouns u londonskom Brikstonu, odrastao je u obližnjem Bromliju, gde je rano........

© Danas