Učešće u sudskom postupku za prosečnog građanina predstavlja stresan događaj. Odrasli ljudi koji nemaju svakodnevni kontakt sa pravosuđem prolaze kroz niz psiholoških stanja nakon što prime sudski poziv i danima se pripremaju da najbolje što mogu iznesu činjenice o kojima će ih sud ispitivati, a na osnovu kojih će i doneti konačnu odluku o nekom pitanju.

Međutim, za određene kategorije lica, kao što su žrtve nasilja, naročito seksualnog nasilja, deca ili osobe koje su pretrpele tešku traumu, suđenje, pa i eventualni susret sa učiniocem krivičnog dela u sudnici, može biti podjednako stresno i traumatično kao i sam događaj koji je predmet postupka.

Opšte je poznato, a i kroz praksu potvrđeno, da formalizam i strogost koju sa sobom nosi sudski postupak, a naročito policijska uniforma, deluje zastrašujuće i odvraćajuće prema deci. Iz tog razloga, u postupcima u kojima učestvuju maloletnici moraju biti uključena lica koja su prošla posebne obuke za rad sa maloletnim licima, bio to policajac, sudija ili advokat, a uobičajeno je da se uključuju i stručnjaci iz oblasti prava deteta, psiholozi i pedagozi, koji će učiniti da se sam postupak rastereti formalnosti, a deca straha i osećaja inferiornosti.

Na sličan način se i pravila redovnog krivičnog postupka prilagođavaju određenim kategorijama lica koja u njemu učestvuju, kako bi se, s jedne strane, osiguralo da ova lica prođu bez dodatne traume kroz svoju procesnu ulogu, a sa druge strane, da bi se obezbedio kvalitetan iskaz koji će služiti kao čvrst dokaz za dalji tok postupka, čiji je konačni cilj osuđujuća presuda za učinioca krivičnog dela, u skladu sa zakonom.

Sekundarna viktimizacija je dodatna traumatizacija žrtve krivičnog dela kroz koju ona prolazi zbog neadekvatnog odgovora institucija na prijavu krivičnog dela. U praksi se dešava da nakon inicijalne prijave, žrtva mora da prođe čitav niz procedura tokom kojih će ponavljati svoj iskaz, ponekad i u prisustvu okrivljenog. Žrtva, najpre, odlazi u policijsku stanicu ili javno tužilaštvo kako bi dala izjavu o samom delu, a ukoliko se postupak nastavi i pred sudom, ona ponavlja svoj iskaz i ponovo proživljava ceo traumatičan događaj.

Neretko se desi da slučaj zaokupira i pažnju medija, te se pojave senzacionalistički naslovi i otkrije identitet žrtve u medijskim reportažama. Ponekad žrtve nemaju podršku svoje porodice i prijatelja, pa dobijaju savete kako pravosuđe ne funkcioniše i kako bi bilo u njenom najboljem interesu da ne prijavljuje krivično delo. Ovakve i slične okolnosti dodatno traumatizuju žrtvu i dovode do gubitka poverenja u sistem. Zbog toga govorimo o sekundarnoj ili višestrukoj viktimizaciji žrtve tokom trajanja krivičnog postupka.

Sagovornici Danasa: Usvajanje sugestija Venecijanske komisije zavisiće od volje vlasti

Sagovornici Danasa: Usvajanje sugestija Venecijanske........

© Danas