Ako je u redu da predsednik države javno naziva građane „kretenima“ – a imali smo tu žalosnu „privilegiju“ da budemo nazivani i hijenama, lešinarima, ološem, imbecilima, bandom – onda postaje u redu i da ti isti građani budu gurani, prebijani i ućutkivani

Kada nosilac najviše državne funkcije saopšti građanima da su „kreteni“, i to ne jednom, nego ponovljeno, pred kamerama, bez zadrške i bez trunke srama, naravno da nije reč o lapsusu, trenutnoj nervozi ili „narodskom jeziku“. Reč je o odsustvu elementarne samokontrole. Ali i o poruci. I to vrlo jasnoj.

Mogli bismo, naravno, reći da su u ovoj zemlji mnogo veći problemi od rečnika: korupcija, klijentelizam, zarobljene institucije, nasilje, siromaštvo, represija, rušenje univerziteta i kulture itd… Sve je to tačno. Ali upravo zato je važno govoriti o jeziku. Jer jezik nije sporedna stvar, nije ukras politike, niti njen prateći efekat – jezik je ugrađen u sve to. Jezik jeste politika.

Rečima se ne razmenjuju samo informacije. Rečima se gradi odnos prema drugima, prema stvarnosti i prema sebi. Jezik povezuje, ali i razdvaja. Može da imenuje, ali i da poništi. Može da objasni, ali i da ponizi. A kada dolazi sa pozicije moći, jezik nikada nije nevin. Zato je odgovornost za javnu reč srazmerna moći koju neko ima i koju vrši.

Kada predsednik jedne države mnogobrojne građane i stručnjake koji se protive njemu važnom i dragom projektu nazove „kretenima“, on ne iznosi mišljenje. On ima ispad, ali i vrši čin. Poručuje ko ima pravo da govori, a ko treba da ćuti i bespogovorno sluša. Još bolje, da mu kliče. Ko pripada, a ko smeta. Ko je „naš“, a ko je višak i smetnja. Uz to, preti da će tužiti i TOK, i policiju, i „neprijateljske“ medije, i neodređene „sve one“ koji su mu oteli igračku. Infantilnost izražena u jeziku........

© Danas