Bilo je to davne 1990. godine, kada je Slobodan Milošević zajedno sa Vojislavom Šešeljem krenuo u ratne zločine, u slanje sopstvenih građana u smrt. U teško siromaštvo onih koji su ostali kod kuće, da uzalud čekaju ove što su poslati u smrt ili u izvršenje ratnih zločina, pažljivo planiranih od strane državnog aparata. Da bi pripadnici tog aparata zaradili i na ratu profitirali.

Deset godina siromašenja i ubistava. Noćnih mora i teških trauma.

To je bilo onda kada su bivše republike stare Jugoslavije odlučile da više neće da žive sa Srbijom.

Deset godina posle, posle tog krvavog rata, najkrvavijeg na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata i Hitlera, izašlo je pola miliona osiromašenih, glađu izmorenih, u crno zavijenih građanki i građana, na ulice – da ruši zločince sa vlasti.

Kakav je to svečan trenutak bio. Najsvečaniji u istoriji Srbije!

Dosta smo trpeli.

Miloševićevi i Šešeljrvi potrčci Ivica Dačić i Aleksandar Vučić zavukli su se u rupe tada.

Kukavice. Odvratni likovi.

Samo da rata ne bude

Međutim, zahvaljujući........

© Danas