Dok stara kontinentalna osovina postepeno gubi svoj decenijski primat, novi tokovi se tek ispisuju – na raskrsnici energije, tehnologije i geopolitike.

Dubrovnik se 28. i 29. aprila 2026. godine pozicionira kao jedno od ključnih mesta savremenih evropskih privrednih i infrastrukturnih susreta kroz „Inicijativu Tri mora“. Ono što je nekada bila geopolitička vizija poljskog maršala, pod snažnim američkim patronatom prerasta u novu ekonomsku i bezbednosnu realnost kontinenta.

Evropa se ne transformiše linearno, već kroz slojevito preklapanje istorijskih i novih infrastrukturnih logika. U tom preplitanju redefinišu se energetski, bezbednosni i tehnološki tokovi, dok 2026. godina postaje prelomna tačka u kojoj planovi prelaze u dugoročne ugovorne obaveze.

Istorijski koren: Pilsudskijevo Međumorje

Ideja „Tri mora“ moderna je reinkarnacija koncepta Međumorja (Miedzymorze), koji je nakon Prvog svetskog rata lansirao poljski maršal Jozef Pilsudski. Suština vizije bila je stvaranje strateške „brane“ protiv imperijalnih pretenzija Istoka i Zapada da bi se obezbedila politička i bezbednosna autonomija Srednje i Istočne Evrope.

Danas se ta ideja materijalizuje u infrastrukturnu i investicionu mrežu 13 država članica „Inicijative Tri mora“, koja nastoji da predupredi širenje vanevropskih uticaja i osnaži regionalni suverenitet od Baltika preko Jadrana do Crnog mora.

Od Dubrovnika do Vašingtona: 2016-2017

Vizija je ponovo aktivirana 2016. u Dubrovniku, na inicijativu hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i poljskog predsednika Andžeja Dude, koju je Evropska unija primila sa određenim podsmehom. Međutim, već naredne godine u Varšavu je na sastanak „Inicijative Tri mora“ došao Donald Trump, dajući tako projektu snažan politički i investicioni impuls. Podrška Vašingtona uslovljena je jasnim ugovorima: kupovinom američkog tečnog gasa (LNG) i modernizacijom odbrane kroz kupovinu američkog naoružanja u zamenu za američku geopolitičku zaštitu ovog novog koridora.

Sabotaža Severnog toka i erozija horizontalne osovine

Evropska arhitektura decenijama je počivala na međuzavisnosti i razvoju........

© Danas