Nedavno sam, na putu iz Skoplja ka Novom Pazaru, prošla kroz deo Kosova i pored jezera koje znam kao Ribarićko. Pre neku godinu saznala sam da je njegov zvanični, srpski naziv, Gazivode. Albanci ga zovu Ujman. Nastalo je pre pedesetak godina pregrađivanjem gornjeg toka reke Ibar. Radili su to domaći stručnjaci i radnici kojih izgleda više nemamo, pa nam svaki puteljak i most grade stranci sa svih krajeva sveta. Prostire se između Zubinog Potoka na kosovskoj strani i naselja Ribariće, u mom rodnom Tutinu.

Septembra 2020. godine, na brani jezera je simbolično postavljena tabla „Jezero Tramp“, kao znak zahvalnosti lokalnih Srba američkom predsedniku za „Vašingtonski sporazum“. Uvlakaštvo sam uvek prezirala, pa mi je drago što taj naziv nije zaživeo. Ribarićko jezero je baš lepo i ogromno. Nikla na njemu i „Novopazarska plaža“, koju su, kao u stara, bolja vremena, uređivali mladi iz raznih krajeva u ORA „Novi Pazar“. Kao što je jezero sa tri imena građeno u druga vremena i u drugoj zemlji čiji građani tada nisu ni pretpostavljati kako će skončati, i da će se problemi i nakon njenog nestanka umnožavati.

Poslednjih dana se među problemima našla i reka Ibar. Opevan u pesmi „Stani, stani Ibar vodo“ valjda neće stati, ali će mu možda biti promenjen tok. Nagovestio je to predsednik Aleksandar........

© Danas