Ponekad razumem Vučića. Jeste izuzetno vredan čovek, ali nekad mu se sigurno ne ustaje iz kreveta, a raditi se mora. Kada dođe u kancelariju u Predsedništvo, čitaju mu se knjige, one koje još nisu spakovane ili ide na neku TV, ali mora nekog da dočeka ili da ode na službeno putovanje. A baš mu se ne ide u Tivat, na primer.

Mora čovek nekad da se žrtvuje zbog viših ciljeva. Meni tako nedavno bile svojte iz Novog Pazara, a iz iskustva znam da će želeti da idu u „Beograd na vodi“. Znaju koliko mrzim to naselje, kancer koji guta grad, ali fotke za Instragram najlepše su, tvrde oni, u „Beogradu na vodi“. Svojte su i žrtvujem se. Znam, nebitna sam ja persona, ali ako je mene, „blokadersku urednicu“ slučajno snimila ozloglašena „DOSI“ kamera, da se zna zašto sam bila. Svojte su „krive“.

Nekada, međutim, posao donosi drage obilaske i putovanja. Gruzija je, čula sam, lepa i pomalo misteriozna zemlja. Znam je po Staljinu, Tbilisiju, sukobima oko Abhazije i Osetije, čudnom pismu i jeziku, velikim filmskim autorima. Predsednik Vučić danas završava posetu Gruziji i bilo mu očigledno mnogo lepo. Mnogo lepše nego u Tivtu nedavno.

Crna Gora je na korak do EU, a Gruzija sve dalje. Gruzija je kandidat za članstvo u EU tri........

© Danas