Kenet Kaunda je bio prvi predsednik Zambije. Ne Nambije već Zambije. Vladao je od sticanja nezavisnosti 1964. do 1991. godine, kada je poslušao kritike, dozvolio višestranačke izbore i izgubio. Kaunda je nacionalizovao prirodna bogatstva, otvarao škole, bolnice, borio se protiv rasizma i kolonijalizma, bio među prvim članovima Pokreta nesvrstanih.

Osnivač i lider Ujedinjene partije nacionalne nezavisnosti, koja je dugo bila jedina stranka u zemlji. Naravno da je bio autokrata. Takvo vreme bilo. Nakon pada s vlasti, prošao je period nipodaštavanja, kritika, čak su i državljanstvo hteli da mu oduzmu, ali se kasnije sve vratilo na svoje. Umro je pre pet godina. U Zambiji ga poštuju kao „oca nacije“, a ova zemlja je primer političke stabilnosti na afričkom kontinentu.

Kaunde se sećam zato što sam sa školom, 76-77. godine, išla da ga dočekam. Bio je blizak sa Titom, koji mu je bio neka vrsta političkog mentora i verovatno idola. Često je dolazio u Jugoslaviju. Tako nam jedan dan učiteljica reče da sutra nećemo imati nastavu već idemo da dočekamo Titovog gosta, predsednika Zambije Keneta Kaundu. To je značilo da ćemo od bloka 70 ići pešice do centra Novog Beograda. Čini mi se da je naš „sektor“ bio Ulica omladinskih brigada, blizu zgrade opštine. Bilo nam baš lepo. Šetali, pričali, družili se, malo-malo pauzirali, ipak smo bili mali i........

© Danas