Antonio Gutereš se približava kraju decenije na funkciji generalnog sekretara UN, uz malo poverenja javnosti kada je reč o Ukrajini, ogorčen spor sa Izraelom i Savet bezbednosti koji je i dalje podložan blokiranju od strane vlada koje bi trebalo da poziva na odgovornost.

Tokom njegovog mandata ostvareni su konkretni rezultati, uključujući sporazum kojim je, tokom ruske invazije, ponovo omogućeno otvaranje ukrajinskih luka za izvoz žitarica, piše Kijev post. Međutim, njegovo nastojanje da održava dobre odnose sa Moskvom, kao i sporovi oko njegovog zalaganja u vezi sa Gazom, pojačali su pitanja o tome kako koristi autoritet koji mu je na raspolaganju.

Sledeći generalni sekretar naslediće te sporove i ista institucionalna ograničenja, kao i pritisak da udovolji Moskvi kako bi izbegao ruski veto.

Problem sa kredibilitetom u Ukrajini

Teškoće u održavanju odnosa sa Moskvom, a da se pritom ne zamagli njena odgovornost za agresiju, prethode Guterešu.

U junu 2016. njegov prethodnik Ban Ki-Mun izazvao je oštru reakciju ukrajinskog ambasadora pri UN nakon što je naglasio ulogu Rusije u okončanju sukoba u Ukrajini i Siriji i zaštiti ljudskih prava. Ban je podržavao teritorijalni integritet Ukrajine, ali je istovremeno nastojao da pridobije saradnju Moskve.

UN u izveštaju o kršenju prava dece u sukobima dodali Rusiju na „spisak srama“

UN u izveštaju o kršenju prava dece u sukobima dodali Rusiju na „spisak srama“

Gutereš je nasledio takav pristup. Tokom posete Rusiji u maju 2021. godine, zahvalio je Putinu na ruskoj podršci UN i zalagao se za dublju saradnju, uključujući i oblast ljudskih prava. Rusija je tada već sedam godina okupirala Krim.

Gutereš je zadržao podršku UN teritorijalnom integritetu Ukrajine, a izveštaji objavljeni pod njegovim imenom dokumentovali su kršenja prava na okupiranom Krimu. Ipak, njegova javna diplomatija nastavila je da predstavlja Moskvu kao partnera čiju saradnju treba negovati.

Njegova poseta samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru 2024. godine posebno je pojačala bes u Ukrajini. Kijev je njegovo prihvatanje Putinovog poziva uporedio s njegovim odsustvom sa mirovnog samita o Ukrajini u Švajcarskoj tog juna. Putin je tada već bio pod nalogom Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje.

U saopštenju UN o njihovom susretu navedeno je da je Gutereš ponovio da je invazija predstavljala kršenje Povelje UN i međunarodnog prava. Taj prigovor, međutim, nije poništio diplomatsko priznanje koje je samim prisustvom na sastanku pružio Putinu.

Nepoverenje prema UN-u proteže se i dalje od pojavljivanja na samitima. U izveštavanju Kijev posta iz 2022. godine o postupanju prema ukrajinskim zaposlenima, bivši radnik Međunarodne organizacije za migracije, koja je povezana sa UN-om, tvrdio je da su međunarodni zaposleni napustili zemlju pre invazije, dok lokalno osoblje nije imalo odgovarajuće planove za evakuaciju.

U odvojenom intervjuu za Kijev post, tadašnji ukrajinski ambasador pri UN-u Sergij Kislica kritikovao je nedoslednosti unutar Sekretarijata, navodeći da su pojedini zvaničnici iznosili sopstvena tumačenja agresije umesto da slede stav Generalne skupštine. To su bile tvrdnje o upravljanju i institucionalnoj disciplini, oblastima za koje Sekretarijat snosi odgovornost bez obzira na ruski veto.

Istraživanje iz novembra 2025. koje je naručio New Europe Center, ilustruje Guterešov položaj u Ukrajini: otprilike jedan od četiri ispitanika imao je poverenja u njega, dok mu više od polovine nije verovalo.

Telefonska anketa sprovedena među 1.000 ispitanika pokazala je da Guterešu veruje 25,1 odsto, dok mu ne........

© Danas