Noć se spušta na evropsku prestonicu. Sve je tiho, ali noćne more tek počinju.

Duh Viktora Orbana kruži oko Šumanovog kružnog toka; pepeo sa lomače birokratije prekriva zgradu Justus Lipsius; šef kabineta Ursule fon der Lajen, Bjorn Zajbert, juri za zaposlenima i zahteva da mu objasne šta zapravo znači „pridruženo članstvo“ Kanade; a poslanici Evropskog parlamenta strepe od mogućnosti da građevinski radnici tokom renoviranja otkriju kosture nekadašnjih političkih intriga.

Uplašeni? I treba da budete.

Politico je napravio vodič Noć veštica – ko se u briselskom političkom krugu koga plaši.

Svi se plaše Marin Le Pen

Osoba koja progoni evropske diplomate, zvaničnike i poslanike jeste Marin Le Pen, favoritkinja za predsedničke izbore u Francuskoj.

Da li će zaista prepoloviti francuski doprinos budžetu EU, kao što je obećala? Hoće li odvući italijansku premijerku Đorđu Meloni od briselske političke matice? I hoće li zatražiti ‘glavu’ Ursule fon der Lajen?

Mediji i novinarska udruženja pozvali Fon der Lajen da poboljša pristup dokumentima EK

Mediji i novinarska udruženja pozvali Fon der Lajen da poboljša pristup dokumentima EK

Briselski krugovi počeli su (donekle) da se mire s idejom da bi Džordan Bardela mogao da se useli u Jelisejsku palatu. Godine koje je proveo na čelu evropskog političkog delovanja Nacionalnog okupljanja pokazale su da ume pragmatično da se odnosi prema Briselu. Međutim, te nade su raspršene kada je apelacioni sud u Parizu oslobodio Le Pen prepreke za kandidaturu na predsedničkim izborima.

Budući šef ECB-a plaši se Žan-Lika Melanšona

Predsednik Evropske centralne banke poslednja je linija odbrane evra od nekonvencionalnih ekonomskih poteza nacionalnih vlada. Međutim, tu odbranu mogao bi da iskuša francuski predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon, koji bi, prema predviđanjima, mogao da stigne do drugog kruga izbora, nakon što je obećao da će milijarde evra francuskog duga „spaliti“.

Njegov zapaljivi plan predviđa da ECB, čije je sedište u Frankfurtu, otpiše kamate na ogroman deo francuskih državnih obveznica. Reč je o nekonvencionalnom, možda i neizvodljivom potezu, za koji kritičari upozoravaju da bi čak mogao da dovede do izbacivanja Francuske iz evrozone.

Sada kada znamo da će Kristin Lagard u februaru napustiti mesto predsednice ECB-a, stavovi francuskih predsedničkih kandidata o ogromnom državnom dugu njihove zemlje mogli bi da obeleže i trku za njenog naslednika. Među glavnim kandidatima su Holanđanin Klas Knot i Španac Pablo Ernandes de Kos.

Lobisti se plaše........

© Danas