Za svakog iole upućenog posmatrača ruskih prilika bilo je očigledno da će rezultat ovih izbora ići u korist Jedinstvene Rusije.

U današnjoj Rusiji postoji moćan izborni sistem koji nije namenjen poštenom beleženju volje građana, već iscrtavanju željenih rezultata.

Postoji razvijena zakonska osnova, dodatno pogoršana pravnim nihilizmom i pravom zasnovano na sili, moćna propagandna mašinerija koja deluje danonoćno.

Odakle je mogla da se pojavi ideja da se ovi izbori, koje vlast u potpunosti kontroliše – od određivanja datuma do prebrojavanja i objavljivanja glasova, apsolutno na svim biračkim mestima i u svim fazama – mogu nekako poremetiti ili, kako je govorio jedan od opozicionih lidera koji je najviše pozivao ljude da učestvuju u glasanju, „oboriti Jedinstvenu Rusiju“?

Na koji način?. To se pita Boris Bondarev, stručnjak za međunarodne odnose, bivši savetnik Rusije pri UN u Ženevi, koji je podneo ostavku 2022. u znak protesta zbog ruske invazije na Ukrajinu, u kolumni za Moskovski tajms.

Da li je moguće ukinuti pravo veta u Savetu bezbednosti UN?

Da li je moguće ukinuti pravo veta u Savetu bezbednosti UN?

Ruska vlast nije nekakva malaksala evropska demokratija. U Rusiji postoje ljudi koji vlast neće predati ni pod kojim uslovima: moraćete da ih silom odvojite od vlasti, ostavljajući za sobom krvave ostatke.

Ti ljudi neće otići zbog izbornih rezultata. Ako većina glasa protiv njih, rezultati će biti prepravljeni, izbori proglašeni nevažećim, poništeni, a nezadovoljni će biti rasterani. Tako to funkcioniše.

Ruska opozicija ljudima nudi veoma jednostavno i komforno rešenje: doći na biračko mesto, uzeti glasački listić i ubaciti ga u kutiju. Taj čin, maksimalno bezbedan za glasača, trebalo bi, prema ideji opozicije, da nanese ozbiljnu štetu diktaturi. Diktaturi koja je započela rat, preti nuklearnim napadom, ubija protivnike i šalje ih u zatvore, a na izborima iscrtava rezultate koji joj odgovaraju, napominje ironično Bondarev.

Ispostavlja se da, ako ljudi izađu i glasaju, diktatura može da bude oslabljena ili čak srušena. Neverovatno.

Ljudi zaista žele da iskažu svoj odnos prema onome što se događa. Ali želja za promenama, želja da se iskaže stav prema stvarnosti i nada da se takvim postupkom te promene mogu postići — potpuno su različite stvari.

Svako političko delovanje mora biti unapred isplanirano. Potrebno je proceniti njegovu efikasnost i tek onda odlučiti da li se njime uopšte treba baviti. Računati na to da će se tokom ovakvih izbornih kampanja vlast sada moći pomeriti – potpuna je glupost i laž.

Laž u lice ljudima koje opozicionari nazivaju svojom biračkom bazom. Opozicija godinama ljudima zamajava glave, podržavajući iluziju da se sa krvavom i surovom diktaturom može izboriti lako i jednostavno. Sva raspoloživa iskustva pokazuju suprotno, ali opozicionari ih ignorišu.

Bondarev navodi iskustvo iz 2024. godine. Isti oni ljudi koji su sada pozivali da se „obori Jedinstvena Rusija“, tada su pozivali da se „naduvava“ rezultat „antiratnog kandidata“ Vladislava Davankova. Ako ne uspemo da izaberemo Davankova za predsednika, objašnjavali su nam, makar ćemo poslati jasan signal elitama. One će shvatiti da je narod protiv rata i protiv Putina i da nešto treba preduzeti.

Ništa od toga se nije dogodilo. Davankovu je „nacrtano“ 3,85 odsto glasova i tu se sve završilo. Da li su elite dobile neki signal ili ne, niko ne zna; opozicionari to ne mogu da kontrolišu. Cela ideja bila je zasnovana na nečemu što nije moguće proveriti i o čemu se ne mogu dobiti nikakve pouzdane informacije. Briljantno planiranje.

Godine 2024. ljudi su izlazili na izbore i glasali za Davankova i druge kandidate osim Putina. Putin je pobedio sa zvaničnih 87 odsto glasova. Dve godine kasnije isti oni ljudi koji su tada trubili da će Putin svakog časa otići pozivaju da se „obori Jedinstvena Rusija“ istom metodom. Za dve godine ništa se nije promenilo.

Da li je urađena analiza grešaka? Da li je sprovedena analiza onoga što je pošlo naopako? Hoće li to sada biti učinjeno? Ne, nije i neće biti. A neće biti zato što u ovom sistemu koordinata greške uopšte ne postoje.

Nije bez razloga Vladimir Kara-Murza, komentarišući povlačenje Jabloka sa savezne liste, napisao da je to pobeda: time je Putin pokazao svoj strah. I pobeda Jedinstvene Rusije, bila ona stvarno izglasana ili „nacrtana“, takođe će biti proglašena pobedom opozicije. Vlast falsifikuje izbore zato što se veoma plaši.

Toliko se plaši da vodi rat, šalje ljude u zatvore, skida stranke sa izbora, a pritom ne nailazi ni na kakav ozbiljan otpor, ironično komentariše Bondarev.

Pozivi na protestno glasanje i samo protestno glasanje imaju smisla samo onda kada ljudi imaju jasnu predstavu o tome šta će raditi nakon izbora: nakon objavljivanja rezultata, nakon što ljudi shvate, kako opozicionari vole da kažu, da su njihove glasove bacili u glasačku kutiju i prepisali rezultate. Ljudi će se pobuniti. A šta raditi sa tom pobunom? Posoliti je i staviti u tegle?

Pobuna mora da dobije politički oblik: proteste, demonstracije, štrajkove, akcije građanske neposlušnosti – bilo šta, ako je ljudima njihov glas zaista važan. Ništa od toga ne postoji niti se očekuje. Razlog nije samo strah od represije, mada će represije, naravno, biti. Sama opozicija na to ne poziva, niti to uopšte ima na umu.

„Ovako izgleda mir koji je Putinu jedino prihvatljiv“: Bivši ruski diplomata upozorava Zapad na ciljeve........

© Danas