Stočarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovima. Broj grla stoke opada već decenijama, a od zemlje izvoznice postali smo zemlja koja uvozi meso i mleko i za to daje milione evra godišnje. Stručnjaci kažu da bi stočarska proizvodnja mogla da se obnovi kada bi poljoprivrednici dobijali realne otkupne cene za svoje proizvode i kada bi država suzbila nekontrolisani uvoz.

Između dva popisa poljoprivrede broj svinja pao je za više od 30 odsto. U isto vreme smanjen je i broj goveda za gotovo 18 posto, a sve je manje i ostalih životinja.

“Juneće meso je poslednjih godina poskupelo, jer ponude nema. A ponude neće biti skoro, jer krava i dalje teli jedno tele godišnje”, kaže stočar sa severa zemlje.

Poljoprivrednici Vojvodine seju plavi konzumni mak koji se izvozi u Austriju i Nemačku

Poljoprivrednici Vojvodine seju plavi konzumni mak koji se izvozi u Austriju i Nemačku

Poslednjih godina država ulaže ozbiljan novac u podsticanje stočarstva.

“Podsticaji lepo zvuče i nisu mali, ali sistemski to ne funkcioniše kako bi trebalo. Kada pregovaramo sa nadležnima sve se slažemo, ali u praksi subvencije kasne. To mnoge obeshrabruje i oni odustaju od proizvodnje, jer ne postoji jasan plan. Ono što nas uvek muči jeste to da se dugovi prenose, a mi imamo troškove i investicije. Mora postojati kontinuitet mera, mora postojati predvidivost i mora se preći sa reči na dela”, objašnjava.

Oni koji i dalje ostaju u proizvodnji najčešće rade to iz navike.

“Mleko je plata. Neko ima 30 dinara, a neko 60 po litri. To ne postoji nigde, ako mleko nije ocenjeno kroz kvalitet. Kod nas svi imaju isti uslov da........

© Danas