Na istom ovom mestu, pre skoro tačno godinu dana, 2. novembra, prva rečenica uvodnika bila je: „Da se ovaj užas u kome je stradalo 14 ljudi u Novom Sadu desio u bilo kojoj iole uređenoj državi, a ne u ličnom igralištu šačice neoradikala i njihove uže porodice, policijske sirene bi zujale neprestano poslednja 24 sata, a mi novinari prekucavali bi imena onih koji su već iz rešetaka“.

Godinu dana posle, odgovornih za smrt 16 ljudi u Novom Sadu (dvoje povređenih su nažalost preminuli) još nema. Građani odgovore i dalje čekaju. Oni i koji su bili u pritvoru su na slobodi.

Aleksandar Vučić je od priče da nadstrešnica nije rekontruisana i „svađe“ sa strukom koja je gradila stanicu 1964. godine, pa priznavanja dela odgovornosti i traganja za odgovornima (ostavki gradonačelnika i premijera), došao do tačke cepanja kada na svojim režimskim naklapalima širi teorije zavere kako je nadstrešnica namerno srušena, nekom nikad do sada viđenom diverzijom, kako bi ga neki nikad do sada........

© Danas