Na istom ovom mestu, pre skoro tačno godinu dana, 2. novembra, prva rečenica uvodnika bila je: „Da se ovaj užas u kome je stradalo 14 ljudi u Novom Sadu desio u bilo kojoj iole uređenoj državi, a ne u ličnom igralištu šačice neoradikala i njihove uže porodice, policijske sirene bi zujale neprestano poslednja 24 sata, a mi novinari prekucavali bi imena onih koji su već iz rešetaka“.

Godinu dana posle, odgovornih za smrt 16 ljudi u Novom Sadu (dvoje povređenih su nažalost preminuli) još nema. Građani odgovore i dalje čekaju. Oni i koji su bili u pritvoru su na slobodi.

Aleksandar Vučić je od priče da nadstrešnica nije rekontruisana i „svađe“ sa strukom koja je gradila stanicu 1964. godine, pa priznavanja dela odgovornosti i traganja za odgovornima (ostavki gradonačelnika i premijera), došao do tačke cepanja kada na svojim režimskim naklapalima širi teorije zavere kako je nadstrešnica namerno srušena, nekom nikad do sada viđenom diverzijom, kako bi ga neki nikad do sada viđeni stranci, odvojili od........

© Danas