Kada sam krenuo u osnovnu školu, bio je period tranzicije * U Pančevu mog detinjstva je bilo mnogo grafita * Obožavam istoriju, srpsku i svetsku * Najlakše je reći „ja nisam za to nadležan“ * Verujem u slobodu govora, mišljenja, okupljanja, udruživanja…* Mislim da profesori uopšte nisu bili svesni šta će se desiti…* Izlazak iz pritvora je delovao terapijski

Ne volim da vrtim „film svog života“, mislim da je to kontraproduktivno, ali je naravno i neizbežno. Posledično, začudio sam se kako i dalje hodam po gradu kao i pre godinu ili dve, i kako nemam osećaj da se nešto promenilo, jer zapravo i nije, ali sam sada „poznat“. To je činjenica.

*** Navikneš se na česte kontakte sa nepoznatim ljudima. Trudiš se da budeš fin sa svima. To je drugačije nego ranije. Ali nema neke metamorfoze, nečega što bi mi dalo snagu ili znanje – „kako sad, šta sa ovime“. To ne znam. Ali gledanje u svoju prošlost sigurno mi neće dati odgovore.

Andrej Tanko: Ne znamo sve odgovore, ali imamo plan za ozdravljenje Srbije

Andrej Tanko: Ne znamo sve odgovore, ali imamo plan za ozdravljenje Srbije

Što se tiče istorije, srpske kao i svetske – to je druga priča. Obožavam istoriju, srpsku i svetsku, i čvrsto verujem da smo osuđeni da ponavljamo greške ako ne umemo da ih prepoznamo. Od kada smo se oslobodili od Turaka, krojili smo sami svoju sudbinu – bilo na naše dobro ili zlo, kao što je često bilo.

*** Naravno da ne otpisujem ulogu stranih faktora, i samo ću, da me neki čitalac ne bi proglasio neznalicom, pomenuti da je MI6 organizovao dvadesetsedmomartovski puč, što je potom imalo nesagledive posledice.

*** Ali, ako je strani faktor jedini kriv za sve loše što nam se dešavalo, to znači da nema šanse da nam bude bolje ako se nekom, tamo negde ne ćefne. Ja u to ne verujem, štaviše odbijam i da razmotrim to kao mogućnost. Ne zato što sam nedokazan i ne razumem kako svet funkcioniše, već što imam tri razloga od kojih je jedan ličan i tiče se optimizma i vrednosti vere i nade za blagostanje jedne osobe…

*** Drugi je razlog činjenica da narod koji je preživeo prvi svetski rat, očigledno ima kapacitet da deluje i odlučuje o svojoj sudbini, i da uz enormne ljudske i materijalne žrtve, ipak izađe kao pobednik.

*** Treći razlog je verovatno najtmurniji: verujem da je izbegavanje odgovornosti endemski problem protiv kojeg se studentski pokret u suštini bori. Najlakše je reći „ja nisam za to nadležan“, ili „neko iznad mene je tako odlučio, ne mogu ja tu ništa“, i ako sa istom takvom lakoćom odbacujemo svoju odgovornost za istorijske nedaće, onda ne možemo razumno očekivati ni da se vlast ponaša odgovornije. NJegoš kada je rekao da je čojstvo važnije od junaštva – verujem da je mislio upravo na to.

Čovek je onaj koji se prihvati posla, preuzme breme iznemogloga, oprosti i zaboravi uvredu. Junak, to je ratnik koji spasava narod od ropstva i propasti – ali junak, to je neko tamo, neko drugi – ukratko, odbijanje odgovornosti je dovelo neodgovornu vlast. Vlast kojoj odgovara da svako misli da ne može ništa promeniti.

*** I ne samo to, nego da zna da nema prava da išta promeni. I ne samo to, nego da zna i da nema prava ni da MISLI da bi TREBALO da može nešto da promeni, jer bolji, pametniji, bogatiji od nas su nešto već odlučili, i najbitnije od svega – oni čak i nisu tu, nego upravljaju našim životima iz nekog Vašingtona, Londona, Vatikana, Ziona, Marsa… Što dalje i mističnije, to bolje po neodgovornu oholu pljačkašku vlast.

*** Kada sam krenuo u osnovnu školu, bio je period tranzicije. Osećala se nesigurnost i to je uticalo na mene kao i na mnoge druge. Bio sam štedljiv kao dete do te mere da sam bio sebičan. Ne znam zasigurno odakle je potekla ova nesigurnost u materijalno stanje, jer se ne sećam da mi je ikada falilo bilo čega, ali sam se trudio da tražim što manje.

*** Mislim da deca osećaju šta se dešava čak i kada ih štitimo od realnosti, i da izbegavanje bilo koje teme može dovesti do toga da dete razvije neku katastrofičnu sliku i strah od toga o čemu se ne razgovara.

Andrej Tanko: Ako „uprljam“ ruke, samo ću unazaditi ideju za koju se borim- bolje da primite udarac i ostanete uzdignute glave

Andrej Tanko: Ako „uprljam“ ruke, samo ću unazaditi ideju za koju se borim- bolje da primite........

© Danas