Već više od godinu dana osećam se sve tužniji nakon gledanja emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Nije za to zaslužan Kesić, naravno, osim što sa svojim saradnicima nepogrešivo iz javnog prostora makazama iseca, biću slobodan i politički (ne)korektan, gadosti najvećeg stepena kojima nas ova vlast i njene sluge zatrpavaju, kojima nam prenose poruke vrhovnika koje sve češće unervožen i sam izgovara, a onda ih tako ogoljene servira(ju) kao nepojmljive uvrede za svaku iole pristojnu osobu.

Kolaž koji Kesić pravi kratki je pregled gadosti izgovorenih u javnom prostoru koje objašnjavaju suštinu diktature u nastajanju i nisu upućene nama koji su kvalifikovani kao blokaderi, strani plaćenici, ustaše, izdajnici i naposletku „govna jedna“, jer mi ovo sengrup-novinarstvo ionako ne pratimo, već vođinim glasačima da im se strah od promena primiri. Strah koji im je, između ostalih strahova, vođa preko svojih zločinačkih sengrup medija i uvalio. Strah koji verovatno i sam oseća u vezi mnogo čega, pa ga se valjda oslobađa delegirajući ga na sve strane i svakom prilikom.

Zašto svemu tome doprinose mnogi, neću nikad razumeti. Kako agonija zbog mogućeg gubitka vlasti ne jenjava, nastupi režimskih jurišnika, koje u emisiji Kesić kao neki koncentrat ružnoće sabere, sve su ogoljeniji. Zlo koje bljuju sve je manje skriveno, ako uopšte postoji ideja da se zlo skrije i prikaže drugačijim nego što je.

Histerična gospođa, zaboravio sam kako se zove, a nemam nameru ni da saznam, u nekakvoj emisiji sengrup-televizije........

© Danas