Letnji odmor u Hrvatskoj završio se obeležavanjem 31. godišnjice „Oluje“, koja je u Hrvatskoj ove godine obeležena bez mnogo buke. Mnogo više buke oko toga je digao Nepomenik na svojoj propagandnoj turneji po BiH sa Dodikom. Vaša objava fotografije izbegličke kolone pod naslovom “Pamtimo 4-7. avgust 1995.” uz tekst „Oni koji se ne sećaju prošlosti, osuđeni su da je ponove“ je apsolutno na mestu. Time je po prvi puta jedna dominantna politička snaga u Srbiji priznala da je “Oluja” bila pre svega rezultat sopstvenih, a ne tuđih grešaka.

Studenti u blokadi oglasili se povodom godišnjice Oluje

Studenti u blokadi oglasili se povodom godišnjice Oluje

Istorijski kontekst obeležavanja „Oluje“, tri decenije i godinu dana nakon što su tenkovi, kolone traktora i dim sa zapaljenih ognjišta trajno izmenili demografsku i političku kartu Zapadnog Balkana, ne može se posmatrati isključivo slušajući narative političara koji su vodili Srbe u poraz. Za mladu osobu u Srbiji, rođenu godinama nakon što su se oružani sukobili okončali, „Oluja“ predstavlja slojevit fenomen: s jedne strane, to je trauma dvesta hiljada ljudi koji su u avgustu 1995. godine izgubili svoje domove; s druge, to je godišnja politička arena u kojoj regionalne elite trguju emocijama, stvaraju nacionalističke narative i usmeravaju budućnost novih generacija.

Razumevanje „Oluje“ u kontekstu suočavanja sa prošlošću zahteva duboku kritičku analizu ne samo onoga što se dogodilo 1995. godine, već i načina na koji se ta prošlost instrumentalizuje danas.

Vojno-policijska akcija „Oluja“, izvedena u avgustu 1995. godine od strane hrvatskih snaga, usledila je nakon četvorogodišnjeg oružanog sukoba i postojanja samoproglašene Republike Srpske Krajine. Iz ugla zvanične Hrvatske, „Oluja“ je legitimna vojna operacija kojom je vraćen suverenitet nad okupiranim teritorijama i okončan rat. Međutim, iz ugla srpske zajednice i istorijskih činjenica na terenu, akcija je rezultirala masovnim egzodusom i ubistvom stotina žrtava.

Dvostruki narativ oko “Oluje” – pobede i oslobođenja s jedne strane, te progona i etničkog čišćenja s druge – stvorio je dubok regionalni procep. Za studente i mlade, ključni izazov leži u razumevanju da prihvatanje patnje sopstvenog naroda ne sme značiti negiranje ratnih zločina koje su počinile........

© Danas