Backrooms: Bez izlaza režija: Kejn Parsons scenario: Vil Sudik, Kejn Parsons zemlja: SAD/Kanada, 2026

Od 2022. godine na Jutjubu, bez mog znanja, egzistira fenomen „backrooms“.

Američki adolescent imena Kejn Parsons (r. 2005) razradio je tzv. creepy paste (fotografije prostora i obličja koje izazivaju jezu) praznih, „nigdevodećih“ hodnika, svom nizu klipova čini se dodao i obrise narativa, i došao do višemilionskih pregleda.

Klipove sam ovih dana usputno osmotrio, ne smogavši snage i vremena da sedim i gledam ih, dok u Holivudu – tj. u hip filmskom studiju A24, jer gde bi drugo? – nisu bili lenji, procenivši ih kao nepogrešiv izvor zarade pomešane sa umetničkim kredibilitetom.

Mladcu je dodeljen iskusni televizijski scenarista, jedan od ko zna koliko neznanih junaka koji američku filmsku industriju i dalje – koliko će još uspeti dok AI ne prevlada, videćemo – teškom mukom drže sa prave strane razuma i projektovani uspeh nije izostao.

Kako uvek volim da stotine miliona dolara predstavim u formi ljudskih bića, deljenjem zarade sa prosečnom cenom bioskopske karte dolazim do brojke od 9 miliona gledalaca samo u SAD.

Što je jako mnogo, iako uz još malo procentualnog računanja saznajem da bi to bilo linearno brojci od 180.000 gledalaca u Srbiji.

Ne zvuči preterano spektakularno, iako u slučaju filma „Backrooms“ zaista jeste, čak i uzevši u obzir višegodišnju pripremljenost publike.

Još jednom valja istaći: veliko tržište daje šansu kvalitetu, a na primeru jugosfere vidimo kakav krah masovne kulture donosi fragmentacija.

Film sam gledao u vrlo dobro popunjenoj velikoj sali Takvuda, i svim prisutnima sam mogao biti otac – dakle, publiku je činio starosni kvadratić 17-25.

Delovali su pametno, da ne kažem „pumpački“.

Bili su tihi, strpljivi, „upivši“ film koji – iako nimalo dosadan – od vas........

© Danas