Mora se primetiti da predsednik solidno igra iznuđenu šahovsku partiju. Jasno, nedostatak morala mu otvara svakojaka polja delovanja i sve što po pitanju postavke svog fronta čini, zasnovano je na prevari

„Bilo je zvučnog topa“. Strukturiram ovih dana jedan dramski tekst, zasnovan na fikciji, i sviđa mi se ovaj naslov.

„Bilo je zvučnog topa“ – vrlo je upečatljivo i dobro bi izgledalo i na pozorišnom plakatu. Prvo sam razmišljao da naslov bude „Bilo je sonične haubice“, ali ne.

„Bilo je zvučnog topa“ je jednostavnije. Kao glavnog lika vidim jednog debeljuškastog, ili pre amorfnog tipa koji izgleda kao neko ko se ne bi dobro provodio u zatvoru – što reče onaj u Bormanovom „Oslobađanju“, „bome ovaj momak ima lepa usta, a?“.

Pojavljuje se niotkuda, sličeći nekom ko u smiraj leta 1944. ide po Beogradu preteći „Ako mi ne priznaš gde kriješ komuniste, snosićeš posledice!“.

Jeste da je ovo o čemu pričam apsolutna fikcija, ali glavni lik dramskog dela uvek mora imati razumljivu motivaciju. Ovaj bi, recimo, mogao da bude ucenjen nečim jako gadnim, jer koje bi drugo objašnjenje moglo da postoji za tako iracionalno ponašanje?

Smisliću, a moja mašta je u svakom slučaju bujna i u glavi već imam fantastično društvo u kojem se takva čudesa dešavaju.

Vidim Vođu koji je dok je i dalje čuvao obrise mentalnog zdravlja naređivao da mu autobusima dovoze mase na trgove, pa bi im onda pričao besmislice i mlatarao pesnicama. Kada je, pak, prekoračio preko granice na čijoj drugoj strani nelečeni poremećaji ličnosti preduzimaju ekskurzije u stravu i užas, pred govornicu su mu počeli dovoditi robote iza kojih su bili parkirani redovi praznih autobusa.

Roboti su jedva čujno aplaudirali dok je Vođa, kada bi se njihovi plastični udovi počeli spajati, znojavim šakama prekrivao uši, ubeđen da je buka nesnosna. Farove autobusa je prepoznavao kao oduševljene, razrogačene oči poštovalaca njegovog bića, pa se onda drao još jače a pesnice više nisu mlatarale u prazno nego su tukle nepostojeće neprijatelje koji su za njega bili uznemirujuće stvarni. Ne znam šta će od svega ovoga da preživi drugu ruku dramskog teksta, ali naslov će da ostane. „Bilo je zvučnog topa“, baš je efektno.

Šalu i inovativnu provokaciju na stranu, vratimo se u realnost jeseni 2026. Predsednik je konačno raspisao parlamentarne izbore, potom se neustavno pojavivši kao nosilac liste dok i dalje obavlja funkciju predstavnika svih........

© Danas