A tanú (Krunski svedok/The Witness) režija: Peter Bačo scenario: Peter Bačo, Janoš Ujhedi zemlja: Narodna Republika Mađarska, 1969.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka, svakovrsni „socijalizmi sa ljudskim likom“ su u istočnoevropskim zemljama – i u Jugoslaviji čija vojska nije bila saveznik Varšavskog nego, ako bi došlo do globalne nužde, NATO pakta – dali filmskim autorima prostor da nakratko slobodno prodišu.

Bila je to, ispostaviće se, iluzija, ali dok je trajala pokazala je koliko kvaliteta može da iznedri pozicija umetničkog buntovnika koji korača po samoj granici dozvoljenog.

Takođe je pokazala i da je sa ugnjetavačkim režimima kompromis nemoguć, i da će retki ideolozi i mnogobrojni aparatčici ubrzo shvatiti koliko je otpuštanje stiska potencijalno opasno.

Film Petera Bača „Krunski svedok“ sam prethodni put gledao u Kinoteci sredinom devedesetih, kada se skoro do poslednjeg mesta ispunjena sala – to je tada bilo uobičajeno – tresla od smeha.

Ponovio sam ga juče, kako bi na stranicama kulture bio skromno podržan gotovo čudesni mađarski izborni prevrat, i ovaj put se u par navrata naglas smejao sam, kod kuće.

Smatrao sam da će ovo gledanje imati intelektualni karakter, a ne da ću reagovati organski na način koji mi se odavno vrlo retko dešava – radi se, očigledno, o svevremenom, univerzalnom filmu.

„Krunski svedok“ je snimljen 1969. godine da bi institucije zatim odlučile da je ta mađarska preteča „Balkanskog špijuna“ isuviše subverzivna da bi bila predstavljena bioskopskoj publici.

Sledio mu je „bunker“ iz kojeg je diskretno pušten deset godina kasnije, uglavnom za izvozne potrebe.

1981. godine je prikazan u Kanu, a 1982. godine je stigao i do FEST-a, te bih rekao da je najveći broj oduševljenih gledalaca u Kinoteci devedesetih bio sačinjen od prethodne festovske publike.

Na početku radnje,........

© Danas