Drama (The Drama) režija i scenario: Kristofer Borgli zemlja: SAD, 2026

Ema (Zendeja) čita knjigu u kafiću, posmatrana od strane Čarlija (Robert Petinson) koji sedi par stolova dalje.

Kada Ema ode do toaleta, on prilazi njenom stolu da bi video o kojoj se knjizi radi, zatim se vraća na svoje mesto i u telefon ukucava naslov kako bi se opremio bazičnim znanjem.

Po povratku mlade žene, pokušava da započne glumljeno opušten razgovor sa „čitao sam tu knjigu, mnogo je dobra“ „ufurom“, no, ona je gluva na jedno uho a u drugom ima slušalicu iz koje joj dopire muzika.

Ispostavilo se to kao srećna okolnost, budući da su njegove uvodne, obodno manijačke rečenice za Emu ostale misterija, da bi pristojan, nezastrašujuć izgled omogućio nastavak konverzacije.

Skačemo na prvi dejt, tokom kojeg Ema bez predumišljaja pita Čarlija za mišljenje o razrešenju knjige.

Dok se on relativno uspešno čupa iz nebranog grožđa, razmišljamo o čoveku koga je mrzelo da nekoliko dana do dogovorenog prvog sastanka iskoristi da zapravo pročita taj, videli smo, tanak i lako nabavljiv roman.

Da li se dotični idiotizam tiče samo Čarlija, dramskog junaka, ili je primer šireg društvenog poremećaja?

Opet, da se sasvim posvetio situaciji koju je sam stvorio, moglo bi se zaključiti da je Čarli još zlokobnije promišljen i manipulativan, što ne bi imalo smisla u kontekstu filma „Drama“.

Jer, on je tek mali, privilegovani, akademski uposlenik muzeja u centru Njujorka, koji je ostvario vezu sa podjednako udobno situiranom intelektualnom radnicom iz, valjda, izdavačkog sektora.

Brak je sledeći logičan korak, i Ema i Čarli u društvu njegovog najboljeg prijatelja i prijateljeve žene – valja zabeležiti da Ema koleginice sa posla smatra za prijateljice, jer drugih nema – provode veče testirajući gastronomsku ponudu restorana u kojem će se zbiti zabava nakon venčanja.

Testiraju se i vina, te ekipa postaje opuštena, da bi se dramski opravdano stiglo do obelodanjivanja „najgore stvari koju ste uradili u životu“.

Iako je svaka krajnje uznemirujuća i otkriva duboke karakterne falinke, tek kada dođe red na Emu stupamo u predele društveno neprihvatljivog užasa.

Ona je, naime, kada je imala petnaest godina – u fazi, kako tvrdi, adolescentske usamljenosti i nesnađenosti – detaljno planirala da počini masovno ubistvo u svojoj srednjoj školi (polugluvoća je rezultat upucavanja meta u šumi).

Drugarsko veče postaje neugodno, a........

© Danas