Beše to oko 1990. godine, kada sam na malom, kockastom televizoru sa osam dugmadi – do kanala su vodila tri, a četvrto je bilo za Komodor 64 – iz noći u noć gledao seriju „Zvezdane staze: Sledeća generacija“.

Pretpostavljam da sam pratio skoro bilo šta igrano što je puštano u tadašnjim noćnim programima „Noć sa vama“ (TVB) „Program plus“ (TVZ) i „Noć i dan“ (TVS), ali sećam se da mi je taj produkciono „jeftinjikavi“ SF vrlo prijao, i nisam bio među retkima.

Kapetan Kirk nam je bio uglavnom nepoznat pa smo njegovog naslednika Pikara prihvatali na imanentan način – kao u datom kontekstu prikladnog intelektualca u uniformi koji sasluša, prouči i dela kada za to dođe pravi trenutak.

Sada kada razmislim, bio je toliko racionalan da se ne bih iznenadio da je poručnik Dejta (tj. Podaci) dopisan nakon izbora Patrika Stjuarta za tumača Pikara kako bi publika konstantno u vidokrugu imala neupitnog androida.

Stjuart (1940-2026), koji je napuštao život u vreme kada je cela jedna nacija počela da pojmi kako je to kada si živ, Pikara je igrao britanski jasno.

Emocija je bila raspoređena na mestima i u meri koju je određivao scenario – dakle, svako je radio svoj posao.

Na koncu, od mene nije načinio „trekija“ ali mi je bio značajan u periodu života kada se počinje sa izgradnjom vlastitih stavova.

Važna stvar taj javni servis.

U svetlu svega što upravo živimo, razmišljam o tekstu koji je Patrik Stjuart kao kapetan Pikar izgovarao uz najavnu špicu: „Svemir, konačna granica. Ovo su putovanja zvezdanog broda ‘Enterprajz’. Njegova trajna misija: istraživati nove svetove; tragati za novim oblicima života i civilizacijama; neustrašivo ići tamo gde niko pre toga nije bio“.

„Enterprajz“ znači „poduhvat“, a u poduhvatu se i nalazimo, i to onakvom kakav niko ovde do sada nije imao priliku da........

© Danas