O filmu Gabora Holtaja (r. 1986) „Kao kod kuće“ opširno je pisano u prethodnom broju, a na polovini rada na tekstu rešio sam da se malo odmorim od šibanja mozga i skoknem do festivalske konferencije za štampu, nakon čega se spontano ukazala i prilika za nepripremljeni intervju.

Za one koji nisu čitali analizu, film „Kao kod kuće“ se bavi manipulacijom gospodara nad podanicima, načinima nadraživanja nesvesnih nagona u cilju izazivanja sreće u potčinjenosti, diktatorima koji svoje svetove grade po potrebama trenutka umesto po dubokoj veri u određeni ideal, negacijom sopstva koja se zahteva od onih koji služe…

„Kao kod kuće“ je, iako bez direktnog ukazivanja na nepočinstva Orbanovog režima, bio lišen državnog finansijskog učešća, što je zapravo bila reklama koja je dovela do neočekivane i fenomenološke bioskopske gledanosti filma u februaru i martu, pred izbore.

Pažnja je bila takva da ima naznaka da će uslediti i američki rimejk, mada me s obzirom na lokalnu opnu originala živo zanima na šta bi to moglo da liči.

U svakom slučaju, prisustvo ovakvih filmova i gostiju – šta ono reče čovek na odobravanje srpskih novinara… „ako smo mogli mi, možete i vi“ – objašnjava zašto vlast na otvaranje nije poslala čak ni prošlogodišnjeg „pomoćnika gradonačelnika Subotice za oblast komunalnih delatnosti i javna preduzeća“.

Kao i svima drugima sa kojima sam ovde podelio utiske, prilično mi se svideo vaš film. Scenaristički je ozbiljno struktuiran, vizuelno je zaokružen na više nego profesionalan način i primetno je da imate zanatskog iskustva. Međutim, ono što bi me ovom prilikom zanimalo je povezano sa činjenicom da ste osmislili pa onda i snimili film pre promene vlasti u Mađarskoj, i tiče se ideološke postavke stana u kojem se radnja odvija. Ideologija „bije gde stigne“. Sa jedne strane imamo socijalistički dizajn kostima i nameštaja koji deluju kao da su izašli iz sedamdesetih, sa druge je tu lik Marsija koji je obučen kao korporativni advokat. Zatim, saznajemo da Tata, gospodar stana koji izgleda kao partijski aparatčik, poseduje hrpu nekretnina i poslovnih poduhvata. O čemu ste sve vi i scenarista razmišljali dok ste formirali ideološke koncepte priče?

– Postavili smo stvari tako da imamo patrijarha porodice koji je autokratski vođa, diktator, a svaki diktator želi da oko sebe stvori sopstvenu realnost. U stanu je sve........

© Danas