Šta ono beše bi 27. juna po varoši? Naparkiraše se autobusi i većina putnika nastavi da se gega tamo gde im Vođ naređuje, a oni drugi, neposlušni, po retkom vidokrugnom hladu posedaše bez namere da se pomeraju, jer dosta im je svega.

Malo pre toga, ulicama trubeći prokrstariše neki misteriozni ljudi na motorima i skuterima – ko zna, možda iznajmljenim – sa pokojom državnom zastavom u ruci, za bajkere se izdavajući. Tužno to sve beše, i ne znam šta mi bi – neka radoznalost, poriv za analitičnošću koji me i dalje katkad obuzima, schadenfreude, šta li… – pa tog popodneva bacih pogled na program glavne režimske povraćovizije sa nacifrekvencijom (nije RTS, oni žive u iluziji da su neutralni i da će na svojim lagodnim poslovima dočekati penzije), sa idejom da malo vidim kako se svetkovina predstavlja.

Iz higijenskih razloga skoro nikad konkretno ne navodim nazive dotičnih paramedija, ali u ovom slučaju ću odstupiti od principa i reći da će u daljem tekstu biti reči o perfidnoj montažnoj manipulaciji kojoj se moglo svedočiti tog dana na Pinku (tipkanje uopšte nije prijalo i imam utisak da sam uradio nešto pogrešno). Koji minut pre nego što će početi program na bini, realizator(ka) prenosa je načinio/la „splitskrin“, sa levim delom ekrana na kojem se razgovara sa Dubokim Krlom, Onom Brnoboć i ostalima, i desnim na kojem se u totalima može pratiti opšta situacija između Skupštine i šatorskog nasilja („i“ nije slovna greška).

Živeo kralj Ćacingtona!

Živeo kralj Ćacingtona!

Taj desni deo ekrana se ispostavio vrlo zanimljiv, jer su se na njemu smenjivale slike navedenog prostora, i slike kolona koje do njega pristižu – preko Brankovog mosta, uz Prizrensku, pored trga Marksa i Engelsa (u redu, Nikole Pašića). Naime, organizatorima skupa i realizatorima prenosa........

© Danas