U senkama (Under the Shadow)

režija i scenario: Babak Anvari

zemlja: VB/Jordan/Katar, 2016

„Oni kao hoće da nam silom nametnu slobodnu volju i demokratiju, a nama je kao draže kada samo muž zna da mu žena ima čirokanu“, možda upravo govori neki mobilisani mučenik za kamere TVT-a (nije Titograd nego Teheran).

To jest, govorio bi kada bi pred tim kamerama i mikrofonima svako mogao da laprda šta hoće, kao na samom početku ratova u Jugosferi.

Od petka sam pogledao dva sveža filma, nadajući se da će poslužiti kao dovoljno dobra odskočna daska za razmišljanje o najnovijem raketiranju dužnih i nedužnih koje služi da bi se militarističko-medijskim čadorom prekrile Epstinove žurke sa maloletnicama, ili ko zna šta još gore od toga.

Ili da bi se zadovoljili interesi superdonatora iz predsedničke kampanje.

Ili da bi se bratu Bibiju dala sledeća igračka pomoću koje će ostati na vlasti i nastaviti da izbegava krivično gonjenje (jer, u Izraelu institucije zapravo rade svoj posao).

Ili da bi… završite rečenicu čime god hoćete i imaće više smisla od bilo kog javnog nastupa spodobe sa USA kačketom.

Prvo sam probao „A House of Dynamite“, novi film Ketrin Bigelou, ne dobivši dovoljno koristi.

Ostavljena na cedilu od strane iz raznih razloga uticajnog ali jedva prosečnog scenariste imena Noa Openhajm, uvek zanatski i žanrovski potentna Bigelou se namučila da pronađe način da dramski predstavi vremenski sabijenu priču o misterioznom nuklearnom projektilu koji se približava Čikagu.

Tema tehničke i ljudske nedozrelosti sistema je više nego konstruktivna u datom globalnom trenutku, no, uglovi gledanja su repetitivni i očekivani: Rebeka Ferguson kao sterotipno dualizovana žena – pola dana supruga i majka a pola dana šefica „Situacione sobe“ u Beloj kući;

Idris Elba kao „obamični“ predsednik sa radnim zadatkom da donese manje ili više proizvoljnu odluku pokretanja ili odlaganja........

© Danas