Verovatno su nam požari skrenuli pažnju sa „slučaja javor“.

Sa slučaja koji, nažalost, pokazuje ne samo da neki umetnici nisu u stanju da budu maštovitiji i razumniji, već da imaju opake namere, te da umetnost nije polje kreacije već destrukcije, naravno, kad njome vlada profit.

Kolika je doza arogancije potrebna da bi se zbog jedne scene iščupalo mlado drvo i to usred Dorćola koji je zaliven betonom za sve pare?

I da li se to stvarno tako radi?

Dođe baja i čupa, ruši, buši, zida itd. jer je u zanosu shvatio da mu se ne dopada kako reke teku, kako lišće šumi, kolika je planina…

U vremenu kad se snima pred zelenim ekranom, a onda ubacuju pejzaži i kreira ambijent.

Kad iz kadra može u obradi da se izbriše slon, čovek, kit, kruzer, Jeti, pola grada i sl.

I nije stvar u tome što će siroti javor posle polivati bogojavljenskom vodicom u doba suše kako bi se oporavio, jer neće, zato što ih boli uvo.

A ni drvce se neće oporaviti taman ga patrijarh blagosiljao ili mu........

© Danas