Građani Srbije će 25. oktobra izaći na vanredne parlamentarne izbore i to će biti 15. izborni ciklus od 1990. godine, u tom periodu su samo tri skupštinska saziva imala pun mandat od četiri godine.

Izborna kampanja tek ide ka svojoj kulminaciji, a već se može nazvati jednom od najspecifičnijih u istoriji savremenog višestranačkog sistema u našoj zemlji.

Referendumska atmosfera, odustajanje koalicije okupljene oko Miroslava Aleksića koja je, ipak, predala listu kako bi pokazala da može da skupi neophodnih 10.000 potpisa za učešće na izborima, a onda i na zahtev Republičke izborne komisije (RIK) dopunila prijavu sa još 67 validnih potpisa.

Uz to, prisutne su nove podele i isključenja u pokretu dr Branimira Nestorovića Mi Snaga naroda. Ostaje otvoreno koliko će tačno lista učestvovati, pošto je rok za podnošenje izbornih lista 4. oktobar.

Ta brojka je prva značajna u jednačini zvanoj „izborne kalkulacije“, jer prisutnost velikog broja lista dovodi do značajnog broja „bačenih“ glasova koji ostaju ispod cenzusa.

Na prethodnim izborima je oko 240.000 glasova ostalo ispod izbornog praga, odnosno gotovo 7%.

Imajući u vidu postojanje dva dominantna aktera ovih izbora, jasno je da se ne može očekivati da veliki broj lista pređe izborni prag.

Maksimalno se može predvideti da još tri liste preskoče cenzus od 3%, a praktično je verovatno da ta brojka bude i manja.

Sociolog: Nemamo predsedničke izbore sada, upitna referendumska atmosfera

Sociolog: Nemamo predsedničke izbore sada, upitna referendumska atmosfera

Važno je napomenuti da su iz ove računice isključene stranke nacionalnih manjina za koje važi prirodni prag i, u zavisnosti od izlaznosti, potrebno im je približno 15.000 glasova kako bi ostvarile parlamentarnu zastupljenost.

Kao što je napomenuto, izlaznost isto ima značajnu ulogu jer se na osnovu toga računa cenzus, a i pomenuti prirodni prag za stranke nacionalnih manjina koji se ponderisanom formulom kasnije uvećava.

Najveća izlaznost na parlamentarnim izborima od 2012. nije nikad........

© Danas