Šta reći nakon ovakvog pada Aleksandra Vučića? Šta reći posle dve godine bune protiv naprednjačkih dahija? Šta reći nakon ovog sloma njihove vlasti?

Ništa, čekati mirno i strpljivo da sve to krene da funkcioniše. Živeli smo u ovoj zemlji isuviše dugo razvučeni između straha i umora, između apatije i strepnje, između totalne ubijenosti u pojam i čežnje da pokušamo drugačije. I, voilŕ, nakon dve godine otkako je pala nadstrešnica u Novom Sadu, usmrtila šesnaestoro ljudi i jednu osobu teško povredila, mase ljudi su uspele, uz pomoć građanskih zborova i studentskih plenuma, da skinu sa vlasti krvoločni režim Srpske napredne stranke.

Dani su pred nama, nevidljivi, magloviti, ali ispunjeni radošću i euforijom.

Osećaj je kao da smo izašli iz dugogodišnje veze sa nasilnikom, manipulatorom, lažovčinom, narcisom i, što bi rekli mladi, gaslajterom. Stoga je sasvim razumljivo i normalno da sada osećamo anksioznost zbog pitanja šta će biti dalje sa nama. Biće potrebni dani i meseci da ponovo naučimo normalno da živimo.

„Srbovanje bi moglo Bošnjacima i Hrvatima uzrokovati nevolje“: O najavi Dodika da će Banjaluka biti glavni grad RS, a Pale prestonica

„Srbovanje bi moglo Bošnjacima i Hrvatima uzrokovati nevolje“: O najavi Dodika da će Banjaluka biti glavni grad RS, a Pale prestonica

Pod tim „normalno“ mislim na to da shvatimo da neke sasvim obične stvari, poput toga da možeš da kažeš nešto naglas, a da pritom ne strepiš da ti se nešto ne desi, ponovo........

© Danas