Moram da priznam da poprilično uživam u javnom koprcanju kojim je predsednik Srbije ovih dana izložen. Od toga da li se uključuje ili ga uključuju, preko toga da li ima ili nema nešto važno da kaže, pa sve do spasavanja redova Orbana. NJegovi lomovi su svakoga dana sve jači i jači, i pitanje je gde će to sve nas zajedno da dovede.

Postao je poput pročitane knjige. Svaki potez mu znamo unapred. Sve su mu rečenice već izrečene. Tu knjigu, izgleda, nismo pročitali samo mi već i mnogobrojni stranci.

Ne zna više gde udara i pravi sve više štete. Plašim se da ne navuče neko zlo na sve nas iz njegove svakodnevne potrebe da se pokaže kao bitan i važan, a njegov uticaj je otprilike ekvivalentan semaforu u GTA igrici.

Malo li je, predsedniče?

Malo li je, predsedniče?

Predsednik Srbije nas je doveo u do sada neviđenu situaciju da mu apsolutno ništa ne verujemo. Kako raste broj njegovih javnih nastupa, tako kopni njegova utvrda. Jednostavno, ništa što saopšti više ne uzimamo za ozbiljno. Od rezultata izbora u lokalnim sredinama pa sve do „terorističkih napada“. Doveo nas je do toga da se veliki deo Mađarske sprda sa njegovim pokušajem pomoći posustalom „gorostasu“ Viktoru Orbanu. Tri dana pre otkrića eksploziva u Kanjiži, mađarska javnost je upoznata sa mogućnošću ovakvog scenarija kakav nam je serviran u nedelju. Da li obaveštajna ili kontraobaveštajna služba naše države prati šta se piše i govori u Mađarskoj? Da prate, znali bi i verovatno bi dobro razmislili da li i kako da pomognu Orbanu.

Možda je moguće da je neki „vojno........

© Danas