Osećam obavezu da na samom startu ovog obraćanja kažem jasno i glasno da vašu borbu, koje je ujedno i naša, maksimalno podržavam i da se trudim da se na sve vaše pozive uvek odazovem. Uostalom, kao otac dva studenta tako nešto je sasvim normalno i očekivano.

Svih ovih meseci sam se trudio da nikome, a naročito vama, ne delim nikakve lekcije. Možda sam nekada pomenuo neko iskustvo, ili uputio krajnje dobronamernu kritiku. Uvek sam imao razumevanje za ono što radite, ali i za žrtvu koje ste podneli. Mi, za razliku od vas, nismo bili spremni da pređemo liniju sopstvenog komfora i učinimo da ova borba bude i završena.

Ono što je vašu borbu činilo plemenitom, iskrenom i sveobuhvatnom je osećaj jedinstva koji je nastao zahvaljujući svemu što ste činili. Okupili ste nas sve i uvezali u želji da Srbija postane slobodna. To nije malo, ali nije dovoljno. Da bi se postigao cilj, moramo i dalje da budemo zajedno i jedinstveni.

Kurcšlus između sarme i ruske salate

Jedna od stvari koja se dešava poslednjih nedelja jesu i ta famozna saopštenja pojedinih fakulteta u blokadi, koji odavno nisu više u blokadi, o situacijama koje su idealne za podele i rasprave u društvu.........

© Danas