Američko-izraelski napad na Iran eskalirao je protekle sedmice i razvejao strahove među ulagačima da će se teško izbeći veći poremećaji u lancima snabdevanja gasom i sirovom naftom.

Američki indeks S&P 500, zabeležio je intenzivno sektorsko komešanje, ali je svejedno oslabio dva procenta na 6.740 poen. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, pao je 1,2 odsto.

Veliki sukob na Bliskom istoku onemogućio je transport oko petine globalne proizvodnje sirove nafte, što je dovelo do snažnog rasta cene ovog energenta.

Američka sirova nafta WTI zabeležila je najveći nedeljni rast cene u istoriji merenja fjučers ugovora, dok je Brent registrovao najveći nedeljni skok od pandemije, 2020. godine.

WTI je do petka skočio skoro 36 odsto na 90,9 dolara po barelu, dok je Brent porastao oko 28 odsto na 92,7 dolara po barelu. Tokom vikenda obe vrste nafte preskočile su i psihološku granicu od 100 dolara po barelu.

Cena goriva na američkim pumpama skočila je u proseku 20-ak odsto na 3,45 dolara po galonu, ali se i dalje nalazi daleko ispod maksimuma iz 2022. kada je dostizala i pet dolara po galonu, te još uvek ne predstavlja veliku glavobolju za američku administraciju.

Tramp je u petak obelodanio program osiguranja naftnih tankera u Persijskom zalivu vredan 20 milijardi dolara, ali ova mera ni najmanje nije uspela da „ohladi“ tržište.

Usled nemogućnosti izvoza sirove nafte, zemlje Zaliva već su počele da smanjuju proizvodnju, a ukoliko Hormoski moreuz ostane zatvoren još jednu nedelju dana očekuje se da bi smanjenje proizvodnje moglo dostići oko šest miliona barela po danu, što je skoro šest odsto globalne ponude.

Vlada Srbije zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata do 19. marta

Vlada Srbije zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata do 19. marta

Prema ocenama analitičara, rast cene sirove nafte od 10 dolara po barelu mogao bi da........

© Danas