Sa interesovanjem za živote „poznatih“ stvari su kao sa kokoškom i jajetom – teško je reći šta je starije, potreba ljudi da ulaze u tuđe živote ili medijsko eksponiranje „poznatih“ koji nas puštaju u domove, intimu i materice.

U najboljem slučaju po publiku, to je evolucija potrebe za glasinama koje su u zajednicama prvih ljudi mogle biti korisne. Babe kroz niske pendžere gledaju ko prolazi sokakom, a mi imamo Instagram i Tviter.

U najgorem slučaju, ispiranje usta „poznatima“ je traganje za kamenovanjem – čekamo ko će da zglajzne, od koga smo mi tobože bolji, pa da hitnemo koju kamenicu na prokazanog.

Vujadin Savić, nekada osrednji fudbaler, ovih je dana posrnuo. To jest, nije on tek sad posrnuo, nego je pukla fasada. Pošto je on takav kakav je, i pošto smo mi takvi kakvi smo, Savić je ostao, da prostite, gologuz u koprivama.
Uhapšena je mlada transrodna osoba jer je navodno ucenjivala Savića tzv. „privatnim snimcima“, a dalje se pušta mašti na volju.

S(a)vršeni Srbi

Od tada se mišljenje o Vujadinu može naći svuda, od društvenih mreža do pijace. Stvar je od javnog interesovanja premda nije od javnog interesa već vrlo privatna. Ali, slučaj je hteo da Vujadin, „dobar Srbin“ – što, pisao sam o tome prošle sedmice, ne znači ništa i ne obavezuje nimalo – izgubi namah i fasadu i zavese na prozorima kao da je........

© Danas