U rubrici „čaršijske vesti“ izdvajamo da je Čedomira Antića, istoričara ovdašnjeg, postavilo na čelo Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.

Prošlo je skromno i u krugu porodice. Zapravo, toliko stidljivo da su novinari vest morali da otkriju u Službenom glasniku koji inače niko ne čita.

Kakve veze ima jedan istoričar sa bibliotekom? Nešto jače nego Danica Drašković sa crpljenjem i distribucijom nafte, a eno je deset godina bila u upravnom odboru NIS-a, na masnoj apanaži, te je njen suprug propričao o protestima tek kad je apanaža otpala.

Pitanje je pogrešno – nije naš režim naivan pa da nameštenja deli ljudima koji nešto o nečemu znaju, nego onima koji režimu ovako ili onako valjaju. Ako još nešto znaju – kao što je pokojni Tasovac znao o filharmoniji i kulturi – tim bolje, ali to nije neophodan uslov.

Čitalac će, naviknut na to da su ljudi uglavnom jeftini, prvo pomisliti da je transakcija jednostavna – ja tebi, ti meni. Ja tebi nameštenje, ti meni serdaru.

Umor od vetrenjača

Ali čitalac ove kolumne nije ameba sa binarnim pogledom na svet. Podela na isključivo dobre i isključivo loše momke više je štof za holivudske filmove, tako se radnja lakše prati. A ova naša čaršija ima nijanse sive i tu se slučaj Čedomira Antića, istoričara ovdašnjeg, nudi tek kao najsvežiji primer.

Slučaj je hteo da sam kao........

© Danas