Studentski pokret izložen je stupidnoj demonizaciji sa jedne, i zahtevima za aklamativnom podrškom sa druge strane. U crno-belom svetu koji ume da utuli inspiraciju zgoditak je svaka kritika studentske pobune sa kojom ima smisla polemisati.

Slučaj je hteo da Miljenko Jergović – jedan od par najboljih pisaca koje imamo na srpskohrvatskom – nedavno govori za dva medija u kojima inače i ovaj kolumnista piše.

Jergović nema poverenja da studentski bunt može dovesti do promena. U oba intervjua kaže da „korjenitom promjenom društva može rezultirati samo stvaranje jasnih političkih pokreta koji bi do tih promjena doveli“, nešto kao Solidarnost u Poljskoj ili snage koje su isposlovale mirni razlaz Čehoslovačke.

Jedino je Vučić – Vučić

Jedino je Vučić – Vučić

„A da će do stvarnih promjena doći demonstracijama studenata i građana, koliko god one bile masovne, ja nažalost ne vjerujem, upravo zato što do političkih promjena ne može dovesti struktura koja nije politička“, kaže pisac za DW. Ne veruje u „sretan ishod revolucija“ podsećajući da se Rumunija još zadugo nije promenila posle rušenja Čaušeskua: „To je problem prevrata bez političkog sadržaja.“ Za „Vreme“ kaže da „nema smisla vjerovati u ikakvo dobro koje bi moglo proisteći iz potrošenosti loše vladavine“.

Na stranu neuputno pominjanje „revolucije“ pa još u Rumuniji – revolucija traži radikalni raskid i najčešće je krvava, dok se u Srbiji putem izbora hoće doći do poštovanja zakona koji već postoje. Mada, taj zahtev možda jeste radikalan u svojoj banalnoj neradikalnosti.

Druge Jergovićeve primedbe su britko tačne – i........

© Danas