Onde gde se javni život tka od neprestane senzacije i uzbuđivanja, reprize su neminovne, i to iz dva razloga.

Prvo, ni scenaristi propagandnih ujdurmi ne mogu svakog dana biti inspirisani, pa potežu za evergrin temama. Drugo, bit propagande je baü u ponavljanju, tako da publici poruke ostanu kao šum, kao asocijacija. To su znali još originalni nacisti, kao pioniri mas-propagande.

Kad je neko na vlasti baksuznih trinaest godina, onda mu propagandni talking points dođu kao pokvareni kasetofon, neprestani loop, večna repriza. Erteesovski rečeno, „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, pa ukrug.

Dokazaću. Prvi među nama rešio je da se nakači na vest nedelje u svetu. To nije revolucija u Nepalu niti još hiljadu mrtve palestinske dece, recimo, nego ustreljeni Čarli Kirk, poster boy američke desnice, za kojeg se tvrdi da bez njega Donald Tramp ne bi uzeo drugi mandat.

Naš predsednik se ukazao na televiziji (ako odande uopšte i odlazi) u jednom od stanja za koja bi prekomerna konzumacija alkohola bila blagonaklono objašnjenje.

„Prevešću vam stvari na našu zemlju, samo da biste videli da su i Nepal, i Čarli Kirk i svi ostali bili planirani odavno u našoj zemlji da se dogode, samo zahvaljujući smirenosti i trpeljivosti većine građana i mudroj politici državnog rukovodstva uspeli smo da sačuvamo sve živote“, ispričao je predsednik.

© Danas