Mogao sam lepo da pišem o nameri prvog među nama da glumi čoveka iz naroda i u kampanju krene skromno, škodom oktavijom, o kojoj se zna da se vodi na brata Andreja i da je stara dvadeset godina.

Ali, obećao sam prijatelju da ću odgovoriti Basari na petodelnu (!) kolumnu posvećenu mojoj kolumni „Kvadratura Lompara“, a ja sam uglavnom čovek od reči.

Uzgred, prepiske izbegavam jer prvi tekst poneko i pročita, utuk malo ko, a utuk na utuk skoro niko osim dvoje (ili više) polemičara koji do četvrtog i petog utuka već zapene i zastrane ophrvani značajem sopstvene polemike. No, ukazao se, eto, jedan zainteresovani čitalac pa barem i Basara i ja znamo da nismo sami.

Drugi uzgred, prepiske izbegavam jer obično počnu namernim nerazumevanjem, te se onda prostor troši na pojašnjenja. Tako je i Basara u Famoznom mene kao nerazumeo, što je manje važno, ali je kao nerazumeo i celu našu situaciju. Evo zbog čega, što reko Kurir.

Basara je pomislio da korim deo političke čaršije što se opire Milu Lomparu kao mogućem (umišljenom, zamišljenom?) predsedničkom kandidatu jerbo je to Milo Lompar sa svojim „srpskim stanovištem“ (sintagma koju Basara uvodi, a ja je nisam pomenuo).

Ako je tako, onda sam ukorio i Lompara jer mu svaki nastup izađe na prozivke „duha samoporicanja“ i žigosanje dobrog dela građana, čemu je i naš režim posvetio celu jednu Ćirjaković-Bokanovu propagandnu liniju sa tlapnjama o „slučajnim Srbima“ i „autošovinistima“.

No, ja sam eksplicite napisao u čemu je stvar: u Srbiji nikakve politike – leve, desne, građanske, nacionalne, pametne, glupe – nema, i ne može je biti dok je........

© Danas