Nemački nedeljnik Špigel je nekada bio neskriveno blizak Socijaldemokratama, a danas je naprosto mejnstrim. U staklenoj grdosiji od zgrade u hamburškoj luci, gde je sedište Špigela, ne sede nikakvi komunisti, u to budite sigurni. Ali, na novu naslovnu stranu su stavili čuvenog bradatog čiku, rodom iz Trira, i napisali: „Marks je ovo naslutio“. Šta je naslutio? Ukratko, da kapitalizam jede sebe, a svet ide dođavola sa veštačkom inteligencijom.

Udugo, ali i dalje propedeutički, čika Marks je pre vek i po kapitalizam opisao kao neodrživo stanje u kojem su kapitalisti vlasnici kapitala i sredstava za proizvodnju, a radnici nemaju druge do da prodaju svoje vreme, fizičku snagu, zdravlje, znanje, veštinu, iskustvo.

Kao što je robovlasnik u sopstvenom interesu robu dopuštao minimum potreban za biološki opstanak – nešto hrane i odmora – tako i kapitalista radnika plaća najmanje što može, tražeći da radi najviše što može. Čast izuzecima, no oni su za ukupnu priču nebitni.

Radnik, razume se, nije rob nego je slobodan, ali se sloboda svodi na to da bira kojoj krvopiji da proda svoj rad. I najsitniji boljitak za radničku klasu uvek se plaćao krvlju ili zahvaljivao strahu elite od revolucije.

Razlog što kapitalista tretira radnika kao nužni trošak isti je razlog iz kojeg automatizuje proizvodnju – profit. Ako se proizvodi više, a jeftinije, profit je veći. Krajnja konsekvenca je za Marksa bila čisti futurizam, a za nas je sadašnjica – potpuno otuđenje procesa proizvodnje od ljudskog rada. Krupni kapitalisti prilaze previše svom Suncu profitu pa pride spale i ceo kapitalizam.

Jer, perpetuum mobile kapitalizma sastoji se u tome što je radnik istovremeno i potrošač. Ono što zaradi, on........

© Danas