Nije samo nova ratna cena nafte, recimo cena galona goriva u Americi ili dizela i benzina na evropskim pumpama, osnovna i najskuplja posledica rata u Hormuškom zalivu.

Cene kerozina prizemljuju veliki broj komercijalnih letova. Jedna – Spirit – obustavila je sve letove, a druge velike avionske kompanije ukidaju 20, 30 hiljada letova. Udarena je ozbiljno i najbolja evropska kompanija Lufthansa. To je tek početak.

Koliko su pogođeni američki, evropski i posebno afrički farmeri koji hranom ne snabdevaju region, već svet, a preko Hormuza dobijaju 70 procenata nafte. Kako će puniti traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju sa skoro udvostručenom cenom galona nafte. I još komplikovanije, kako će farmeri doći do neophodnog (must-have) đubriva za poljoprivredno zemljište. Iran proizvodi blizu 70 procenata đubriva, a Pakistan i druge zemlje u okruženju još 20 procenata.

Da li farmeri mogu sami da se suoče sa ovim problemom? Jedan broj njih će, nažalost, zatvoriti operacije, jedan smanjiti procenat obrađene zemlje, a neki će smanjiti kvalitet proizvodnje u borbi za opstanak. Šta to govori o borbi stanovništva planete za hranu? Primera radi, u Sudanu živi, po današnjim podacima, 15 miliona izbeglica i raseljenih lica koji teško dolaze do jednog obroka dnevno. A još toliko je pogođeno unutar svoje zemlje na liniji gladi.

Poseban je problem kako da im međunarodne humanitarne agencije transportuju pomoć, kojim pravcima. Nedostatak hrane izaziva ozbiljne posledice u Iranu, a počinju da ga osećaju bogate, ali ipak pustinjske zemlje Zaliva.

Držala se Trampa, sada joj je postao teret: Đorđa Meloni se nalazi na raskrsnici

Držala se Trampa, sada joj je postao teret: Đorđa Meloni se nalazi na raskrsnici

Prenapregnuta je dostava preko Saudijske Arabije i skočio je transport. Te cene ne mogu da podnesu u ogromnom broju prisutni strani radnici, nedržavljani bogatih zemalja. Nemaju izlaz, jedan moj prijatelj iz Beograda, koji je deo te ne bogate klase, oseća se kao u mišolovci. Cene lekova skaču, a mnogi su nedostupni u regionu. Hotelska industrija je u padu, sa jedva 17 do 18 posto zauzetosti, a i to sa drastično umanjenim cenama. Broj ljudi koji ostaju bez posla se dramatično uvećava.........

© Danas