„Provera blokadera – Čačak“ naziv je liste koja se deli u ovom gradu, a koja obuhvata lične podatke osoba koje se na neki način protive Srpskoj naprednoj stranci – aktivista, građana koji su izrazili nezadovoljstvo, i u velikoj meri nezavisnih novinara.

Pomenuta lista čačanskih „blokadera“ sadrži imena birača, datum rođenja, broj telefona, adresu, biračko mesto, VDV status – da li je reč o sigurnom glasu, članu stranke ili pak onima koji su protiv.

ANEM je juče saopštio da se ova lista deli u Čačku a i šire, sadrži podatke o „kapilarnim glasovima“, ali i građanima koji su oslovljeni kao „blokaderi“.

Jelena Adamović iz Šer fondacije kaže da je prvo pitanje, kada se dese ovakvi slučajevi, kako ih zakon reguliše, odnosno, kome su podaci iscureli i ko je za njih bio odgovoran.

„Zakon prepoznaje pojam rukovodioca podacima – fizičko ili pravno lice, odnosno, organizacije koja je podatke prikupljala i koja je dužna da poštuje čitav niz pravila o tome kako se oni zakonito prikupljaju i obrađuju. Kada vidimo ovakve spiskove, možemo da pretpostavimo da je već u fazi prikupljanja podataka došlo do kršenja zakona, da samo prikupljanje nije bilo zakonito“, objašnjava Adamović.

ANEM: Zloupotrebljeni lični podaci građana i novinara u Čačku

ANEM: Zloupotrebljeni lični podaci građana i novinara u Čačku

Kada se takvi spiskovi potom dele sa širim krugom ljudi, naša sagovornica ukazuje da zakon polazi od odgovornosti rukovaoca.

„To važi bez obzira kako su podaci dospeli van sistema – da li je hakovan sistem ili je neko od ljudi koji su imali pristup te podatke dalje delio“, navodi.

Adamović dodaje da prvi koji bi trebalo da reaguje u našem pravnom sistemu jeste Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Poverenik bi trebalo da pokrene nadzor, pri čemu se odmah pojavljuje prvo važno pitanje: prema kome se taj nadzor uopšte vodi, odnosno ko je odgovoran za prikupljanje i obradu tih podataka. U krivičnim propisima postoji i krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka. Međutim, i kod primene krivičnih propisa potrebno je utvrditi koje je konkretno fizičko lice izvršilo određenu radnju“, objašnjava.

Ističe da su to opšti propisi koji se primenjuju na različite situacije, pa tako i na ovu, te da je problem sa kojim se suočavamo što u praksi ne postoji naročito efikasan pravni put da se ovakvi slučajevi spreče, ni da neko za njih zaista odgovara.

„Prvi izazov je utvrditi ko je pravni subjekt prema kome bi trebalo primeniti propise. Drugi problem nastaje čak i kada Poverenik utvrdi ko je odgovoran i da je došlo do povrede zakona. On........

© Danas